scieee Science in your language
[en] (orig)

НОК ДАРАХТИНИНГ КАЛМАРАЗ КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ SRILANK ПРЕПАРАТИНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ

Author: Туропов Нодиржон Хакимжон ўғли; Рахматов Асрор Ахрорович; Акбаров Миржамол Миродилови
Publisher: Zenodo
DOI: 10.5281/zenodo.17331002
Source: https://zenodo.org/records/17331002/files/NINE-2025-yil-OKTABR_1-qism-13-16.pdf
13
NEW INNOVATIONS IN NATIONAL EDUCATION
9-SON 1-JILD OKTABR – 2025 1-QISM
UDK: 634.13:632.4+632.937
НОК ДАРАХТИНИНГ КАЛМАРАЗ КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ SRILANK
ПРЕПАРАТИНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ
Туропов Нодиржон Хакимжон ўғли кичик илмий ходим,
Рахматов Асрор Ахрорович лаборатория мудири, қ/х ф.н.,
Акбаров Миржамол Миродилович катта илмий ходим
Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий тадқиқот институти
Аннотация. В статье проведены данные испытания фунгицида S ilank
(Sh ilank), м.э.к. против мучнистой росы груши. Фунгицид применялся при
появлении первых признаков заболевания. При испытании фунгицида S ilank
(Sh ilank), м.э.м.к. против мучнистой росы груши в норме расхода 0,3 л/га
биологическая эффективность составила 89,1% на листьях и 88,8% на плодах, а при
испытании в норме расхода 0,35 л/га биологическая эффективность составила
90,4% на листьях и 91,2% на плодах груши.
Ключевые слова: S ilank (Sh ilank), м.э.к., препарат, мучнистая роса,
болезнь, развитие болезни, биологическая эффективность.
Abs ac . This a icle p esen s da a om a ial o he ungicide S ilank (Sh ilank),
M.E.C., agains pea powde y mildew. The ungicide was applied a he i s signs o he
disease. When es ed agains pea powde y mildew a a a e o 0.3 l/ha, he biological
e ec i eness was 89.1% on lea es and 88.8% on ui . When es ed a a a e o 0.35 l/ha,
he biological e ec i eness was 90.4% on lea es and 91.2% on ui .
Key wo ds: S ilank (Sh ilank), M.E.C., p oduc , powde y mildew, disease, disease
de elopmen , biological e ec i eness.
Республикада нок боғлари майдонлари йилдан-йилга кенгайиб бормоқда. Бу
эса ўз навбатида нок дарахтларида учрайдиган калмараз, монилиоз ва бошқа
касалликлар кенг тарқалиши, ҳосилдорликка катта зарар этказиши ҳамда мева
этиштиришда бир қанча муаммолар келиб чиқишига сабаб бўлмоқда. Олма
дарахтида замбуруғлари қўзғатувчилари келтириб чиқарадиган касалликларнинг
бутун мажмуасига сезгир, аммо олма дарахтлари ўстириладиган барча ҳудудларда
энг кенг тарқалган ва хавфли калмараз касаллиги бўлиб Ven u ia inaequalis (Cooke)
Win ) замбуруғи қўзғатади.
Олманинг калмараз касаллигини қўзғатувчисининг ривожланиш циклида 2
босқич борлигини аниқлади ва кўрсатди: сумкали босқичи Ven u ia inaequalis
(Cke.) Win ва конидиал босқичи Fusicladium dend i icum (Walk) Fuck. Бу
муаллифнинг фикрича, микромицетанинг сумкали босқичида сапротроф бўлиб,
тўкилган баргларда яшайди, конидиал босқичда эса паразит сифатида барг, новда
ва меваларни зарарлайди, хўжайин тирик тўқималарида ривожланади [5,6].
Тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, баргнинг пастки ва юқори томонларида
споруляция доғлари пайдо бўлиши мумкин. Совуқ баҳор шароитида калмараз
14
NEW INNOVATIONS IN NATIONAL EDUCATION
9-SON 1-JILD OKTABR – 2025 1-QISM
баргнинг пастки қисмида тез-тез пайдо бўлади. Доғлар зайтун, кўпинча юмалоқ,
лекин ноаниқ шаклда ҳам бўлиши мумкин, уларнинг ўлчамлари 2-3 мм дан 10 - 20
мм гача, бу навнинг сезгирлигига, баргларнинг ёшига ва об-ҳаво шароитларига
боғлиқ. Каттароқ доғлар сезгир навларнинг ёш баргларида ва баргларнинг узоқ
намлигида кузатилади [7,8].
Барг тўқималари доғ остида ўлади ва қаттиқ зарарланган барглар тўкилади.
Мевалар жуда эрта касалланиши, яъни мева шакллангандан бошлаб касалланиши
мумкин. Доғ остидаги қатлам касаллик қўзғатувчининг мева ичига киришига
тўсқинлик қилади. Мевалар йириклашиши билан тўқималар ёрилиб, мевалар
хунук шаклга эга бўлади. Калмараз нафақат жорий йил ҳосилига, балки кейинги
йил ҳосилига ҳам таъсир қилади. Касал баргларда транспирация кучаяди.
Намликнинг катта йўқотилиши фотосинтезнинг секинлашишига, куртаклар ва
тухумдонларнинг ўсишини бостиришга ва гул куртаклари шаклланишига олиб
келади. Кўп сонли куртаклар тўкилади [9].
Тадқиқот усуллари. Касалликнинг тарқалишини ҳисоб-китоб қилиш ВИЗР
нинг (1985) [1] йилги ва Давлат Кимё Комиссиясининг (2004) [10] услубий
қўлланмаларига асосан бажарилди.
Тадқиқот натижалари. S ilank (Sh ilank), m.em.k. фунгициди нокнинг
калмараз касаллигига қарши синовдан ўтказилди.
Олиб борилган тадқиқот натижаларига кўра, назорат вариантда кимёвий
воситалар сепилмаган вариантда, нок дарахтларининг калмараз касаллиги билан
касалланиши баргларида 24,0% ни, меваларда 20,7% ни, ташкил этган бўлса,
касалликнинг ривожланиши 10,4% ва 8,3% ни ташкил этди.
1-жадвал
Нокнинг калмараз касаллигига қарши S ilank (Sh ilank), m.em.k.
фунгицидининг биологик самарадорлиги.
(Тошкент вилояти Қибрай тумани Истиқлол худуди “Қипчоқ Фотима”
фермер хўжалиги 2024 й.)
№
Вариантлар
Препарат-
нинг сарф
меъёри,
л,кг/га
Баргларда
Меваларда
Касалланиш, %
Касаллик
ривожланиши,
%
Биологик
самарадорлик
,
%
Касалланиш, %
Касаллик
ривожланиши,
%
Биологик
самарадорлик,
%
15
NEW INNOVATIONS IN NATIONAL EDUCATION
9-SON 1-JILD OKTABR – 2025 1-QISM
1.
Назорат – дори
сепилмаган
-
24,0
10,4
-
20,7
8,3
-
2.
Скоршанс эм.к.
(андоза)
0,2
4,0
1,2
88,5
3,7
0,87
89,5
3.
S ilank (Sh ilank),
m.em.k.
0,3
3,7
1,13
89,1
3,3
0,93
88,8
4.
S ilank (Sh ilank),
m.em.k.
0,35
3,0
1,0
90,4
2,3
0,73
91,2
S ilank (Sh ilank), m.em.k. фунгициди 0,3 л/га меъёрда нокнинг калмараз
касаллигига қарши қўлланилганда кутилган натижани кўрсатди ва биологик
самарадорлик нок баргларида -89,1% ни ва нок меваларида -88,8% ни, касалликнинг
ривожланиши эса мос равишда 0,93% ва 1,13% ни ташкил этди.
Хулоса. S ilank (Sh ilank), m.em.k. фунгициди нокнинг калмараз касаллигига
қарши 0,3 л/га меъёрда синовдан ўтказилганда биологик самарадорлик баргларда
89,1% ни, меваларида 88,8% ни, 0,35 л/га меъёрда синовдан ўтказилганда
баргларда 90,4% ни ва нок меваларида 91,2% ни ташкил этди.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1. Котикова Г.Ш., Алексеева С.П. Методические указания по государственным
испытаниям фунгицидов, антибиотиков и протравителей семян
сельскохозяйственных культур// Москва.: 1985. - С.106–108.
2. Мадиев А.А. Меры борьбы с паршой яблони на юге Казахстана // Вести
с/х. науки Казахстана. – 1985. - № 4. - С.50-51.
3. Методические указания по проведению полевых и производственных
испытаний фунгицидов в борьбе с болезнями плодовых, овощных культур и
виноградников. - М.: Колос. 1970. – 39с.
4. Стадорнов О.И. Устойчивость яблони и груши к основным грибным
болезным и ее изменение под влиянием условий среды: Автореф. дисс... канд. с.-х.
наук. - Л., 1972. – 23 с.
5. Стадорнов О.И. Устойчивость яблони и груши к основным грибным
болезным и ее изменение под влиянием условий среды: Автореф. дисс... канд. с.-х.
наук. - Л., 1972. - 23 с.
6. Ярославцева Н.И. Изучение устойчивости сортов яблони к парше // Бюл.
науч. информ. ЦГЛ им. Мичурина .- 1979. - Вып. 33. - С.32-33.
7. Ade hold R. Die Pe i hecien o m on Fusucladium den i icum. Be D sch.
Bo . Ces. 12, 1894. – p.31-34
8. Bassino J.- P., Blanc M. La Ta elu e du Pomnie amelio a ion de la lu e pa
des uc ion de la o me hi e na e du champianon // De ense Vege . - 1975. - №174. - P.149-
153. 9. Du on W.C. Sp ay inju y s udies. 1. Inju ies om summe applica ions on
16
NEW INNOVATIONS IN NATIONAL EDUCATION
9-SON 1-JILD OKTABR – 2025 1-QISM
apples // Ag ic. Exp. S . Michigan. - 1932. - Bull. - № 218. - P.399-437.
10. Xo‘jae Sh.T. a b. Insek i sid, aka i sid, biologik aol moddala a
ungi sidla ni sinash bo‘yicha uslubiy ko‘ sa mala (II-nchi nash ). – Toshken , 2004. –
104 b.