PSSOH 2024, DOI: h ps://doi.o g/10.5281/zenodo.13891863
Analiza pa ame a a le a i pok e a
oka u izmenjenim uslo ima
simulacije ko išćenjem slobodnog
so e a – Ekspe imen i sa
p imenom koncep a digi alne obuke
i selekcije pilo a
Aleksanda Kneže ić
Uni e zi e odb ane – Vojna akademija, 11000, Beog ad, S bija
[email p o ec ed]
REZIME
Po eba da se na a ionima sa nap ednim kokpi om obuka iz ede na naje ek i niji način do ela je do
oga da se u obuci pos e i eća pažnja ko išćenju enaže a le a i sumula o a azliči ih ni oa
e nos i. P ocena nap e ka u obuci bi na je s a ka u om p ocesu kao i u ealnoj obuci na a ionima.
Da bi se izbegla p is asnos koju u ocenji anje unosi ljudski ak o po ed simulacionih so e a koji
pok eću enaže e i simula o e moguće je p imeni i niz manjih so e a koji mogu da zabeleže
pa ame e le a i pu anju a iona u simulaciji, koji se kasnije mogu isko is i i za analizu uspešnos i
le a. Po ed pe o mansi i pu anje le a jedan on nap ednijih načina za analizu p imene znanja
s ečenih na eo ijskim p ip emana u oku samog le a na enaže u je i analiza in e akcija između
čo eka i mašine u idu asp eda pome anja pažnje, odnosno s a egije osma anja ins umena a i
p enošenja pogleda sa jednog ins umen a na d ugi. U o om adu biće eči o upo ebi slobodnog
so e a u R p og amskom jeziku koji p uža mogućnos i za iz adu niza unkcija i po p og ama za
p ikupljanje poda aka o pe o mansama le a i indika o ima pok e a oka u oku le a i njiho u kasniju
analizu i p ezen aciju.
Ključne eči: le ačka obuka, pa ame i le a, pok e i oka, enaže i, simulacija, slobodni so e .
1 U od
Zbog az oja au oma izacije i in eg acije sis ema u kokpi ima mode nih ci ilnih a iona, p e hodne
me ode obuke okusi ane na ežbanje speci ičnih si uacija pu em pona ljanja iše nisu do oljne
ukoliko se u le u poja i po eba za eago anjem u neočeki anim si uacijama [1]. U skladu sa
p e hodnim dnjama su i ezul a i is aži anja Le anciois i d ugi [2] gde su kaže da su pilo i
pos ali „za isni“ od au oma izacije i zapos a ili eš inu manuelnog le enja. Kao posledica oga
došlo je do učes ale poja e p e ida (ne kon olisanja) pokazi anja ins umen a š o je ezul o alo
k i ičnim si uacijama posebno u oku sle anja. Sličan ip au oma izacije u nekoj me i p imenjen je u
1
izgledu kopi a mode nih a iona za obuku a koji se p e s ega ogleda u p imeni in eg isanog
Elek onskog sis ema le nih ins umena a (EFIS – eng. Elec onic Fligh Ins umen Sys em).
O aka ip a iona za obuku je pozna iji pod nazi om Tehnološki nap edni a ion (TAA- eng.
Technically Ad anced Ai plane) [3]. Razlika koja je očigledna u odnosu na s a iji ip ins umen alne
able gde je pos ojalo šes osno nih ins umena a k užnog oblika („six pack“) ,umes o d a ili i
digi alna ek ana kako izgleda sada, p o eže se i iz an samog izgleda. P oblem je u ome š o niko od
p oiz ođača no e a ionske op eme nije p ezen o ao e iku ko išćenja, odnosno osma anja,
digi alnih ins umena a na način kao š o je o bilo az ađeno za s a iju gene aciju.
U mnogim s udijama, kon encionalna simuli ana ok uženja isoke i niske e nos i ko išćena su kao
adna ok uženja u ekspe imen ima sa indika o ima pe o mansi le a i pome anjem pogleda.
E ikasnos simula o a azliči ih e nos i u obuci je ugla nom p ocenjena p ouča anjem sposobnos i
p enosa obuke (T ans e obuke eng. TOT- T ans e o T aining) iz simula o a u s a ni a ion.
Među im, oslanjanje na ljudske sakupljače poda aka (Ins uk o e i Ispi i ače) za p ouča anje o og
p enosa obuke izaz alo je zab inu os u ezi sa po encijalnim p ed asudama koje mogu u ica i na
ačnos ezul a a. Analizom ezul a a i pos a ki p e hodnih s udija koje su se ba ile ema ikom
nap e ka u obuci is aži ački im Vojne akademije je pokušao da o kloni neke nedos a ke i u eo
kon inui ano digi alno p aćenje pe o mansi le a u p ocedu u e aluacije nap e ka obuke kako bi se
p ikupio maksimalni uzo ak poda aka i na aj način p e azišli p e s ega p oblemi sa malom g upom
pilo a kao eličinom uzo ka.
Mogućnos p enosa obuke iz simula o a u s a ni a ion za isi od iše ak o a a jedan od njih je i
e nos simula o a, odnosno me e do koje simula o oponaša s a ni a ion. P ema jednoj s udiji [4]
pos oje če i i k ali a i na pokaza elja koji od eđuju s epen e nos i i o:
Vizuelna e nos ( e nos p ikaza scena ija an kabine a iona);
Fizička e nos ( e nos p ikaza ins umena a i oblika i eličina poluga i p ekidača u
kabini);
K e na e nos (simulacija sila i momena a k e anja a iona k oz p os o );
Kogni i na e nos (mogućnos iz ođenja kompleksnih zada aka).
Va i anjem s epena i odnosa pojedinih pokaza elja e nos i menjaju se uslo i simulacije, odnosno
dobija se d ugačiji ip simula o a. Po eđenjem pe o mansi okom iz ođenja le ačkih zada aka na
p a om a ionu, koje polaznici obuke pos ižu, može se u di i azlika dop inosa obuci azliči ih
ipo a simula o a. P aćenje pe o mansi iz ođenja le ačkih zada aka i nap e ka u obuci u
simuli anom ok uženju po ebno je da bi se iden i iko ali pokaza elji e nos i koji imaju u icaja na
aka ishod.
Imajući u idu da s e eću dos upnos enaže a zasno anih na i uelnoj ehnologiji i njiho u
ela i no laku dos upnos pos a ilo se pi anje da li oni mogu da oboga e ku ikulume le ačke obuke i
dop inesu po ećanju p enosa znanja. Kako bi ispi ao o u mogućnos is aži ački im Vojne
akademije nap a io je ekspe imen sa izmenjenim uslo ima simulacije gde je kon encionalno
izuelno ok uženje zamenjeno i uelnim. P omenjena izuelna e nos simula o a u kojem su
kade i-pilo i le eli zah e ala je da se ispi anici podele u d e g upe. Na k aju s udije, za šni ispi ni
le je iz eden ko išćenjem kon encionalnog u eđaja za obuku kako bi se upo edila dos ignuća
ekspe imen alne g upe sa simula o a i uelne s a nos i sa onima iz kon olne g upe. O aka ip
s udije nazi a se i k azi ans e ip s udije. Doda no su p ikupljani podaci o pok e ima očiju kako
bi se p oučili e ek i s a egija osma anja ins umena a na pe o manse le a.
Za azliku od anijih s udija gde je p ikupljanje poda aka šeno od s ane ins uk o a le enja ili
ispi i ača i koje ima s ojih nedos a aka kao polaznu osno u za is aži anja koja je šio im Vojne
2
akademije poslužile su neke od s udija gde je p ikupljanje poda aka i kasnija ocena pe o mansi
šena so e skim pu em. Zbog elike sličnos i sa is aži anjima na Vojnoj akademiji izd ajaju se
d e s udije. U s ojoj s udiji Law ynczyk [5] je ko is ila sličan scena io p ilikom ispi i anja
mogućnos i ko išćenja VR za obuku pilo a, umes o ili po ed adicionalnih simula o a le enja.
S udija koju su adili Obe hause i kolege [6] po edila je unkcionalnu e nos simula o a le enja
i uelne s a nos i (VRFS eng. - Vi ual Reali y Fligh Symula o ) sa kon encionalnim simula o om
le enja. Ispi i ana su emena eakcije pilo a da bi se dosegle kon ole u kokpi u, ods upanje od
idealne pu anje le a, adno op e ećenje i boles k e anja u simula o u. P ikupljanje i ocenu
pe o mansi so e skim pu em p imenji ali su još i Ayala i d ugi [7], Yang i d ugi [8], McGowin i
d ugi [9], Rewe i i d ugi [10], Le Ngoc i d ugi [11].
U o om adu biće p ikazan način na koji su bili az ijani ekspe imen i i o ganizo ano ispi i anje
pe cep i nih i mo o nih sposobnos i kade a pilo a u le o ima u simuli anom ok uženju a koje je
kasnije nas a ljeno ispi i anjem koncep a digi alne obuke i selekcije pilo a. U p om delu
objašnjena je po eba za pouzdanijim p ikupljanjem, ob adom i p ezen acijom poda aka o
pa ame ima le a koja se ja ila okom is aži anja i mogućnos ima slobodnog so e a da eši aj
p oblem. P ezen o ani su p ime i s udija dugih au o a i upo eba konk e nih unkcija i pake a za
eša anje zada aka pos a ljenih u ispi i anjima koja su sp o ođena na Vojnoj akademiji. U d ugom
delu ada p ikazan je način na koji se pomoću slobodnog so e a u kombinaciji sa u eđajima za
p aćenje pok e a oka mogu od edi i s a egije osma anja ins umena a i okoline a iona. P ime i
s a egija koje su de ek o ane kod ispi anika izualizo ane su pomoću slobodnog so e a i
pomogle su da se upa i anjem sa p e hodno zabeleženim pe o mansama le a od edi njiho a
uspešnos .
2 Analiza poda aka o pa ame ima le a dobijenih iz simula o a
U o om pogla lju p ikazan je ekspe imen koji je sp o eden sa kade ima pilo ima Vojne akademije
u le o ima u simula o ima sa azliči im izuelnim ok uženjem odnosno azliči om izuelnom
e nošću. Suš ina je bila da uoče e en ualne azlike u pe o mansama le a i da se podaci p ezen uju
na najbolji način. P ime o e i sličnih s udija poslužio je da se ispi a upo eba slobodnog so e a u
o e s he.
Slika 1 T enaže a iona Las a ko išćen za po ebe p ouča anja S a egije osma anja ins umena a u
digi alnom kokpi u (desno) sa u eđajem za snimanje pok e a oka (zaok užen žu om bojom) i
kon olni ek an aplikacije Gazepoin Analysis (le o).
Za ekspe imen u kojem je šeno po eđenje pa ame a a le a (VA-TT/2/24-26), PC simula o le enja
koji su u anijim is aži anjima (VA-TT/5/13-15 i VA-TT-2/19-21) ko is ili is aži ači sa Vojne
akademije i koji je opisan u s udiji Vlačić i os ali [12] posebno je nadog ađen sa Cen u ion 270
3
PRO cilind ičnim 270° izuelnim sis emom kompanije Simpi Technologies kako bi se po ećala
njego a e nos u pogledu idnog polja. Ekspe imen je ko is io doda ak za a ion Las a, ojni a ion
za obuku koji spada u ka ego iju ehnološki nap ednih a iona zbog s ojih in eg isanih elek onskih
ins umena a (EFIS). No a ha d e ska kon igu acija ačuna a kome cijalno dos upna okom
ekspe imen a omogućila je bolji ad sa iše ejmo a i sa zak i ljenom p ojekcijom spoljnog
scena ija sa ezolucijom od 3080 pu a 1024 piksela. Slika 1 p ikazuje enaže sa podeša anjima iz
ekspe imen a i u eđajem koji snima pok e e očiju u pozadini.
Doda ak za so e Mic oso FSX za a ion Las a poboljšan je doda nim so e om pod nazi om
FlyInside FSX i me FlyInside Inc. 2018. To je omogućilo pos a ljanje modela a iona Las a u
i uelnu s a nos uz pomoć se a Oculus Ri Vi ual Reali y. So e Flyinside ko is i unkcije
Mic oso Fligh Simula o a i dodaje in e ejs VR ok uženja. Dinamika le a i ka ak e is ike
o iginalnog so e a os aju is i. Slika 2 p ikazuje spoljašnjos VR simula o a le enja (le o go e), i
scenog a iju le a i p ezen aciju VR simulacije u kokpi u (desno).
Slika 2 VR Tes i anje enaže a a iona Las a (le o go e) i izgled i uelnog kabinskog p os o a
(desno). VR enaže ko išćen za ekspe imen alnu g upu ispi anika za p i p ouča anju s a egija
osma anja ins umena a. Slika iz mešane ealnos i so e a FlyInside FlyInside Inc. 2018 .
Na slici b oj 3 nalazi se šema ski p ikaz kons ukcije školskog k uga koji se inače p imenjuje u
obuci za u ežba anje pole anja i sle anja na a ionu Las a. Is i o aj školski k ug u ežba an je od
s ane ispi anika koji su učes o ali u ispi i anju po eđenja pe o mansi le a i s a egije osma anja
ins umena a na enaže ima azliči e e nos i.
U s udiji [12] ko išćen je Modul snimač poda aka (FS Reco de ) koji je s o io Ma hias Neusinge
(2007-2010) da bi se zabeležili podaci o pe o mansama le a sa simula o a. FS Reco de je slobodni
so e koji dodaje unkcije snimanja i ep oduko anja le o a osno nom so e u. O aj so e je
ko išćen za snimanje pa ame a a poda aka o le u okom s ih le o a u kon encionalnom
simuli anom ok uženju i VR. Može da snima i ep odukuje le o e go o o neog aničene dužine. On
ču a poda ke u sops enom ". c" o ma u poda aka. Osim oga, ko išćen je FS Reco de kon e e
k ei an od s ane Ma hias Neusinge (2007-2010) za p e a anje FS Reco de „. c“ da o eke u
eks ualne da o eke. Nakon kon e zije, s a ni podaci o le u se o ma i aju u edo e i kolone, gde
s aki ed sad ži jedan skup pa ame a a (u daljem eks u naz an uzo ak poda aka), a s aka kolona
4
Roo Mean Squa e (RMS) Heading De ia ion
C osswind (°)
De ia ion om he heading 032°
Roo Mean Squa e (RMS) Ins umen al ai speed
De ia ion C osswind (K )
De ia ion om he ai speed 95 kno s
Roo Mean Squa e (RMS) Pi ch De ia ion C osswind
(°)
De ia ion om he pi ch angle 9°
Roo Mean Squa e (RMS) Heading De ia ion Final (°)
De ia ion om he heading 122°
Roo Mean Squa e (RMS) Ins umen al ai speed De ia ion
C osswind (K )
De ia ion om he ai speed 85 kno s
Roo Mean Squa e (RMS) Pi ch De ia ion C osswind (°)
De ia ion om he pi ch angle -3.5°
DOWNWIND
CROSSWIN
D
FINAL
Roo Mean Squa e (RMS) Heading De ia ion Downwind (°)
De ia ion om he heading 302°
Roo Mean Squa e (RMS) Ins umen al ai speed De ia ion
Downwind (K )
De ia ion om he ai speed 95 kno s
Roo Mean Squa e (RMS) Al i ude De ia ion Downwind (m)
De ia ion om he al i ude o 300m
p eds a lja od eđeni pa ame a . S aka linija p eds a lja jedan uzo ak poda aka i sas oji se od niza
ednos i azd ojenih azmakom ( abula o i ili azmaci). O e ednos i mo aju da odgo a aju
de inicijama kolona ( j, geog a ska ši ina, dužina, nadmo ska isina, isina, nagib, sme , položaj
zak ilaca, ins umen alna azdušna b zina (IAS – eng. Indica ed Ai speed), s a na azdušna b zina
(TAS – eng. T ue Ai speed). Naj ažnija kolona za sinh onizaciju snimaka p aćenja očiju i
pe o mansi le a je kolona " emenska oznaka", koja beleži emenski b oj (sekunde) od poče ka
snimanja za s aki pa ame a koji čini aj ed poda aka ( j. geog a ska ši ina, dužina, nadmo ska
isina, isina, nagib). Na aj način, moguće je upo edi i događaje u simulaciji sa ajme om koji b oji
eme unu a so e a za p aćenje očiju, je oni počinju da ade go o o enu no, od ojeni samo
jednim klikom.
Slika 3 P ikaz kons ukcije školskog k uga (u ho izon alnoj a ni) koji se p imenjuje p i
u ežba anju p ocedu e pole anja i sle anja na a ionu Las a i koji je ko išćen kao pos a ka u
ekspe imen u sa enaže ima azliči e e nos i u s udiji (VA-TT/2/24-26).
Obe hause i d ugi [6] su na sličnoj kons ukciji školskog k uga kao š o je eć p ikazan na slici 3,
koji je ko išćen u is aži anjima ima Vojne akademije, ispi i ali po ed os alih elemena a i
pe o manse le a po sličnim segmen ima (C osswind, Downwind, i d. Slika 3). U samom adu [6]
au o i daju šema ski p ikaz a hi ek u e simula o a le a u i uelnoj ealnos i gde se idi da je za
p ikupljanje i ob adu poda aka ko išćen m ežni adni ok i slobodnog so e a pod nazi om
obo ski ope a i ni sis em (ROS - eng. Robo ope a ing sys em) koji su k ei ali Quigley i d ugi [13].
Sami au o i obo skog ope a i nog sis ema kažu da o nije ope a i ni sis em eć p eds a lja
komunikacioni sloj iznad osno nog ope a i nog sis ema koji po ezuje he e ogenu ha d e sko –
so e sku s uk u u. U suš ini je „jezički neu alan“ ali ima u sebi pod šku za če i i po puno
azliči a p og amska jezika: C++, Py hon, Oc a e i LISP. U o oj s udiji [6] našao je s oju p imenu
obzi om da je po ed simulacije scena ija školskog k uga u i uelnoj ealnos i i kabine a iona
5
simula o imao i ha d e ske komponen e (pilo sku palicu i p ekidače) koji su se nalazili na mes ima
gde bi bili i u i uelnoj ealnos i i na aj način su sačinja ali akoz ani mešani model. Na osno u
da o eka iz eš aja ROS au o i su došli do od eđenih zaključaka koje o de neće bi i p edme
azma anja.
D uga s udija koju su iz eli Sun i kolege [1] je imala za cilj da k an i ikuje neke od pokaza elja
no og ipa le ačke obuke koja se još nazi a i Obuka i p ocena zasno ana na kompe encijama
(CBTA- eng. Compe ency – based T aining and Assessmen ). Suš inski se kompe encija s odi na
indikaciju ljudskih pe o mansi koje mogu bi i sigu an pokaza elj uspešnog iz šenja nekog posla. S
obzi om da je o de eč o kompe encijama za bezbedno i sigu no up a ljanje a ionom de inisano je
7 indika o a kompe en nos i (OB – eng. Obse able Beha io s) u poče noj le ačkoj obuci. S i oni
su p ocenji ani na osno u oga koliko pu a su se poja lji ali kod ispi anika i koliko čes o. Suš inske
i osno ne za poče nu obuku p eds a ljaju kompe encije ezane za me enje i ocenu pe o mansi le a
a iona kao š o su kon ola položaja a iona, kon ola pu anje a iona i bezbedno up a ljanje po
ajek o iji. Podaci iz le ačke obuke analizi ani su na p incipu eo ije sličnos i k i ih i algo i mom
za b zo p onalaženje emenskih se ija. Kao scena io za p ocenu poslužio je neš o d ugačiji pa en
za sle anje nego u p e hodnim s udijama a p eds a lja kons ukciju zalaznog zaok e a u obliku
kaplje koji služi za sle anje u ins umen alnim me eo ološkim uslo ima (Slika 4).
Kako au o i na ode u eks u ada s i podaci su sakupljeni pomoću Snimača pa ame a a le a na
samom a ionu (Cesna 172) i saču ani u digi alnom obliku na memo ijskoj ka ici. Nakon sle anja je
na zemlji šeno il i anje poda aka da bi se dobili samo pa ame i koji su bili ele an ni za sad žaj
is aži anja, kao š o su geog a ska dužina, geog a ska ši ina, isina, nagib i ins umen alna b zina.
D ugo, na osno u ačaka kao š o su ačka poče nog p ilaza (IAF -Ini ial app oach Fix ), s edišnja
ačka p ilaza (IF – In e media e Fix) i ačka za šnog p ilaza (FAF- Final App oach Fix) (Slika 4) i
pozicije njiho ih geog a skih ši ina i dužina, kao ka ak e is ika kons ukcije kaplje za sle anje
dobijeni su podaci za is aži anje. S i pomenu i p ocesi p edob ade i naknadne analize poda aka
šeni su u Py hon ok uženju ko išćenjem Visual S udio Code so e a [1]. Način na koji su
p ikupljeni podaci nije niš a d ugo nego zapis pa ame a a le a koji se može zabeleži i i na indika o u
pa ame a a mo o a kao š o je o slučaj sa u eđajem MVP-50P koji se ko is i u p a om a ionu Las a
sa kojeg se mogu iz ući s e po ebne no me koje su zabeležene u is oj o mi kao na FS eko de u
koji je ko išćen za snimanje poda aka na simula o u le a a iona Las a.
Slika 4 Kons ukcija zalaznog zaok e a za sle anje u obliku kaplje koji je analizi an u adu Sun i
os ali [1], h p://c ea i ecommons.o g/licenses/by/4.0/.
Na osno u poda aka sa snimača le a, a nakon analize, au o i su dobili p eds a u k e anja
azduhoplo a u ho izon alnoj a ni u p ocedu i sle anja koja izgleda kao na slici 5. Po eđenjem
ocene ods upanja pa ame a a le a koja je dobijena pu em so e a i ocenama koje su ins uk o i
6
le enja dali učesnicima u samom le u dobijena je ko elacija od 0.947 na osno u čega su au o i
zaključili da o aka model može bi i ko išćen za ocenu pe o mansi le a pilo a na obuci.
Slika 5 Ho izon alna p ojekcija ajek o ije azduhoplo a u p ocedu i za sle anje iz ada Sun i d ugi
[1], h p://c ea i ecommons.o g/licenses/by/4.0/.
Kao š o je eć kons a o ano na poče ku o og ada u poslednje eme došlo je do elike ekspanzije i
p elaska sa obuke na p a im azduhoplo ima (ži a obuka- eng. Li e aining) na obuku na
simula o ima a o je posebno ka ak e is ično za ojnu obuku koja je inače skupa i sa sobom nosi
elike izike. Ideja au o a so e a „AsaPy“ čije ime p eds a lja sk aćenicu od nazi a Py hon
biblio eka za analizu Ae onau ičkih simulacija (A Py hon Lib a y o Ae ospace Simula ion
Analysis) je bila da analizu gomile poda aka koju gene išu simulacije i koja može bi i op e ećujuća i
nesa ladi a pojednos a e i učine ekspedi i nijom.
Kao ezul a oga nas ala je, AsaPy, p ilagođena Py hon biblio eka, dizajni ana u kon eks u
azduhoplo nih simulacija (Ae ospace Simula ion En i onmen ) kako bi se pojednos a ila i ub zala
analiza poda aka sa ojnih simulacionih pla o mi, odnosno kako bi se pod žao p oces donošenja
odluka [14]. Dijag am oka za es i anje hipo eza ko išćenjem AsaPy so e a g upe au o a Dan as i
d ugi [14] da a je na slici 6 i može se ide i da u sebi uključuje p e s ega ehnike za p o e u skupa
poda aka na od eđi anje no malnos i aspodele i kasnije podeša anje s a is ičke dis ibucije
poda aka.
Slika 6 Dijag am oka za es i anje hipo eze ko išćenjem „AsaPy“ so e a iz ada Dan as i d ugi
[14]. Slika iza ada doz oljena za ep odukciju u nekome cijalne s he.
Kada je eč o p edikciji pe o mansi koja se dobija na osno u p o e enih hipo eza au o i na ode
p ime na igacijskog le a ojnog lo ačkog a iona gde je is aži an međusobni u icaj isine le a,
7
b zine a iona i po ošnje go i a. Cilj je bio da se izd oje momen i u kojima dolazi do hunca
po ošnje go i a. Na slici 7 p ikazani su ezul a i.
Slika 7 3D dijag am koji ilus uje međusobni odnos između b zine, isine i po ošnje go i a iz ada
Dan as i d ugi [14]. Slika iza ada doz oljena za ep odukciju u nekome cijalne s he.
Iz p e hodno p ezen o anih s udija može se ide i da je sem izuze ka ROS so e a koji je ko išćen
u Radu Obe hause i os ali [6] ko išćenje slobodnog so e a ugla nom s edeno na unkciju za
ob adu poda aka, a o je p oces koji može da se pois o e i sa s a is ičkom analizom koja se može
u adi i i u R p og amskom jeziku. Mnogi au o i ko is e R ok uženje za s a is ičku analizu i
p ezen aciju poda aka obzi om da je R ok uženje pogodno za az oj b ojnih ala ki za analizu
simulaciju i p ognozu [15].
Da bi uneli š o iše „pilo skog“ azmišljanja i pois o e ili p oces izd ajanja bi nih poda aka o
pa ame ima le a u od eđenim segmen ima le a u s udiji o analiza pa ame a a le a i pok e a oka u
izmenjenim uslo ima simulacije koja je sp o edena na Vojnoj akademiji, nap a ljena je u R
p og amskom jeziku unkcija „P o ačun“. Nap a ljena je za izd ajanje i analizu poda aka o
pe o mansama le a po segmen ima školskog k uga, odnosno u nju je eć unap ed ubačen deo
pilo skog znanja i iskus a. Jedan deo znanja po iče od oga da je način na koji se ocenjuju
pe o manse le a u školskom k ugu, o jes koji se pa ame i ačno posma aju kod učenika, izd ojen
iz niza d ugih pa ame a a. D ugi deo znanja po iče od oga da je eličina no mi koje se ocenjuju i
po ede zada a p ema z aničnim me odičkim p i učnicima koji služe kao odiči u obuci i koji su
napisani iz iskus a iz niza le o a koji su ome p e hodili. Odnosno, eoma bi na s a koja je
p imenjena u o oj s udiji je b oj le o a koji se daju za u ežba anje kao no ma koja je de inisana
me odičkim p i učnicima i p eds a ljaju niz znanja koja se p enose i u ežba aju iz le a u le .
S aki le u ežba anja po ežbi školskih k ugo a sad ži šes školskih k ugo a, odnosno šes
pole anja i sle anja. Nakon š o se cs . da o eka za jednog od ispi anika u eze u R ok uženje, za
poče ak, bi no je izd oji i emenski ok i u kojem se s aki pojedinačni školski k ug od ija. To se
pos iže il i anjem na osno u p omenlji e koja sad ži ednos 0 ako je a ion u azduhu ili 1 ako je
a ion na zemlji. Poš o je a ion u o om slučaju k a ko emena na zemlji pogodnije je da se il i a
na osno u ednos i 1. Dobijene k ajnje ednos i kolone emenska oznaka, između kojih pos oji
p ekinu i emenski niz p eds a ljaju poče ak odnosno k aj jednog školskog k uga. Funkcija il i a
o u p omenlji u i upisuje delo e o iginalne abele u abelu „V emena“ koja ima poseban doda ak
imenu za s akog ispi anika i za s aki njego le . Ispod je da p ime za ispi anika b oj pe i za
njego le b oj 2.
V emena_Ispi anik5_ es 2<- myda a %>% il e (ong ound==1)
8
Nakon oga se za da e emenske ok i e u kojima se od ijaju školski k ugo i na osno u il i anja
po iše zada ih k i e ijuma dolazi se do od eđenih segmena a školskog k uga, kao š o je p ikazano
na p ime u ispod, koji p eds a lja poslednji ko ak il i anja za segmen za šnog p ilaženja ( inal)
koji se može ide i na slici 3.
inal16<- myda a %>% il e (be ween( imes amp, ,g))
O de je posebno pogodna upo eba Pipe ope a o a „%>%“ koji je u s a i deo pake a „dply “ [16] i
pomoću kojeg se go o p oiz od jedne unkcije može ko is i i kao a gumen na edne pa je ako
moguće na koncizan način po eza i iše ope acija u jednu.
Na k aju se za s aki od segmena a školskog k uga odnosno za s aki pa ame a le a koji je bi an
mogu se od edi i ods upanja od po ebne ednos i. Na p ime u ispod p ikazano je kako se ačuna
s ednje k ad a no ods upanje ku sa le a od zadane ednos i 122° u za šnom p ilaženju (segmen
„Final“ na slici 3.)
else{ i (l==" inal"){
p6<- abs( ww$heading-122) #daje p omenlji oj ednos u odnosu na zadani ku s#
p enos6<- da a. ame(p6)
ms_ inal_head<- sq (mean(p enos6$p6^2))
Zapis_ inal$head_six h_ci cle<<- p enos6$p6
Zapis_ inal$al [6]<<- ww$al i ude[1]
Zapis_ inal$hdg[6]<<- ww$heading[1]
Zapis_ inal$ ms[6]<<- ms_ inal_head
p in (" ms_ inal_head")
p in ( ms_ inal_head)
Kako bi se p ikazala pu anja le a po školskom k ugu moguće je analizi a i poda ke po s im ačkama
pu anju le a u ok i u zada og emenskog ok i a i po geog a skim koo dina ama pomoću pake a
„ggplo “ [17] p ikaza i na 2d g a ikonu (Slika 8 desno) ili u 3d p ikazu sa ednos ima isine (Slika
8 le o) pomoću niza na edbi ispod.
Slika 8 2D p ikaz pu anje le a po školskom k ugu a iona Las a u geog a skom koo dina nom
sis emu (desno) 3 D p ikaz pu anje le a po školksom k ugu a iona Las a u geog a skom
koo dina nom sis emu sa p ikazom isine (le o). Iz o : Aleksanda Kneže ić.
ggplo (myda a, aes(x=longi ude, y=la i ude))+
coo d_quickmap()+
geom_poin ()
9
P inciples and P ac ice o A ia ion Psychology, CRC P ess, 2003, pp. 435-471.
[5] A. Law ynczyk, Explo ing i ual eali y ligh aining as a iable al e na i e o adi ional
simula o ligh aining, O a a, On a io, 2018.
[6] M. Obe hause , D. D eye , R. B auns ingl и I. Koglbaue , „Wha ’s Real Abou Vi ual Reali y
Fligh Simula ion? Compa ing he Fideli y o a Vi ual Reali y Wi h a Con en ional Fligh
Simula ion En i onmen ,“ A ia ion Psychology and Applied Human Fac o s, т. 8, бр. 1, pp.
22-34, 2018.
[7] N. Ayala, A. Za a , S. Kea ns, E. I ing, S. Cao и E. Niechwiej-Szwedo, „The e ec s o ask
di icul y on gaze beha io du ing landing wi h isual ligh ules in low- ime pilo s,“ Jou nal
o Eye Mo emen Resea ch, т. 16, бр. 1, 2023.
[8] J. Yang, Z. Qu, Z. Song, Y. Qian, X. Chen и X. Li, „Ini ial S uden A en ion-Alloca ion and
Fligh -Pe o mance Imp o emen s Based on Eye-Mo emen Da a,“ Applied Science, 2023.
[9] G. McGowin, Z. Xi, B. O. New on, G. Suk hanka , S. M. Fio e и K. Oden, „Examining
Enhanced Lea ning Diagnos ics in Vi ual Reali y Fligh T aine s,“ у P oceedings o he 2020
HFES 64 h In e na ional Annual Mee ing, 2020.
[10] S. Rewe i, A. Gilbey и L. Je ey, „E icacy o low-cos pc-based a ia ion aining de ices,“
Jou nal o In o ma ion Technology Educa ion: Resea ch, т. 16, pp. 127-142, 2017.
[11] L. Le Ngoc и R. S. Kalawsky, „Visual Ci cui Flying wi h Augmen ed Head- acking on
Limi ed Field o View Fligh T aining De ices,“ у AIAA Modeling and Simula ion
Technologies (MST) Con e ence, Bos on, 2013.
[12] S. Vlacic, A. Kneze ic, S. Mandal, S. Rodjenko и S. Vi sas, „Imp o ing he pilo selec ion
p ocess by using eye- acking ools,“ Jou nal o Eye Mo emen Resea ch, т. 12, бр. 3, 2020.
[13] M. Quigley, K. Conley, P. B. Ge key, J. Faus , T. Foo e, J. Leibs, E. Be ge , R. Wheele и A.
Ng, „ROS: an open-sou ce Robo Ope a ing Szs em,“ у ICRA Wo kshop on Open Sou ce
So wa e, KObe, Japan, 2009.
[14] J. P. A. Dan as, S. R. Sil a, V. C. F. Gomes, A. N. Cos a, A. R. Same sla, D. Ge aldo, M. R. O.
A. Maximo и T. Yoneyama, „AsaPy: A Py hon Lib a y o Ae ospace Simula ion Analysis,“ у
SIGSIM-PADS '24: P oceedings o he 38 h ACM SIGSIM Con e ence on P inciples o
Ad anced Disc e e Simula ion, A lana a GA, USA, 2024.
[15] S. K s onije ic, „Gene al Addi i e Model o Elec ici y Load P edic ion in R,“ у PSSOH
P oceedings 2020, Belg ade, 2020.
[16] H. Wickham, R. F ançois, L. Hen y, K. Mülle и D. Vaughan, dply : A G amma o Da a
Manipula ion, 2023.
[17] H. Wickham, ggplo2: Elegan G aphics o Da a Analysis, New Yo k: Sp inge -Ve lag, 2016.
[18] G. Zi , „Gaze Beha io and Visual A en ion: A Re iew o Eye T acking S udies in A ia ion,“
Jou nal o A ia ion Psychology, т. 26, бр. 3-4, pp. 75-104, 2016.
[19] W. Lijing, L. Hongpeng, D. Dayong и S. Xiuly, „Rela ionship be ween he echnical skills and
eye-mo emen indica o o pilo s,“ у P eceedings o he 19 h T iennial Cong ess o he IEA,
16
Melbou ne, 2015.
[20] S. Mandal и Z. Kang, „Using Eye Mo emen Da a Visualiza ion o Enhance T aining o Ai
T a ic Con olle s: A Dynamic Ne wo k App oach,“ Jou nal o Eye Mo emen App oach, т.
11, бр. 4, pp. 1-20, 2018.
[21] S. Mandal, Z. Kang и A. Millan, „Da a Visualiya ion o Complex Eye Mo emen s Using
Di ec ed Weigh ed Ne wo ks: A Case S udy on a Mul i-Elemen Ta ge T acking Task,“ у
P oceedings o he Human Fac o s and E gonomics Socie y 2016 Annual Mee ing, Washing on
DC, 2016.
[22] G. Csa di и T. Nepusz, „The Ig aph So wa e Package o Complex Ne wo k Resea ch,“
In e Jou nal, p. 1695, 2005.
17
