Kvalitet u naučnom izdavaštvu u dijamantskom otvorenom pristupu: smernice, politike i obrasci

Kvalitet u naučnom izdavaštvu u dijamantskom otvorenom pristupu: smernice, politike i obrasci Iryna Kuchma i Milica Ševkušić EIFL Redakcija: Aleš Pogačnik Istraživački centar Slovenačke akademije nauka i umetnosti Ljubljana, Slovenija Prevod: Kimeta Hamidović Univerzitet u Novom Pazaru Novi Pazar, Srbija Verzija 2.0, oktobar 2025 This work was supported by the Wellcome Trust [grant number 228148/Z/23/Z] Collaboration for sustainable open access publishing in Africa project Ovaj dokument se distribuira pod licencom Creative Commons Attribution 4.0 International Sadržaj 1. Uvod 4 2. Osnovni elementi časopisa u dijamantskom otvorenom pristupu 4 3. Obrasci za politike časopisa i prateća dokumenta 5 4. Šta prikazati na sletnoj stranici članka 6 5. Preporuke za uređivanje punog teksta 7 5.1. Šta uključiti u puni tekst članka 7 5.2. Puni tekst u više formata 9 6. Prikazivanje Creative Commons licenci 10 7. Deponovanje metapodataka prilikom registracije trajnih identifikatora 12 8. Veb-sajt časopisa 12 8.1. Pristupačnost veb-sajta za osobe sa oštećenjem vida 13 Materijali 14 Prilog 1: Obrazac za politike časopisa 15 Opšte informacije 15 Uređivačka politika 16 Obaveze urednika i uredništva 16 Obaveze autora 17 Sadržaj rada 17 Autorstvo 18 Navođenje izvora 19 Plagijarizam 19 Sukob interesa 20 Greške u objavljenim radovima 20 ORCID 21 Podaci o finansiranju 21 Obaveze recenzenata 21 Postupak recenzije 21 Diskusija nakon objavljivanja rada 22 Upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije 23 Razrešavanje spornih situacija 23 Provera iznesenih navoda i dokaza 23 Manji prekršaj 24 Grubo kršenje etičkih standarda 24 Opozivanje već objavljenih radova 24 Istraživački podaci, softverski kod, protokoli i preregistracija 25 Istraživački podaci 25 Etička pitanja i bezbednost 25 Zaštita podataka 25 Softverski kod 27 2 Eksperimentalni protokoli 27 Preregistracija 27 Otvoreni pristup 27 Samoarhiviranje 28 Autorska prava 28 Metapodaci 28 Odricanje od odgovornosti 28 Prilog 2. Prateća dokumenta 30 Predlog obrasca izjave autora 30 Obrazac izjave o sukobu interesa 31 Obrazac ugovora o licenci 32 Preporučeno citiranje: Kuchma, I., & Ševkušić, M. (2025). Kvalitet u naučnom izdavaštvu u dijamantskom otvorenom pristupu: smernice, politike i obrasci. https://doi.org/10.5281/zenodo.17653271 Prevod dokumenta: Kuchma, I., & Ševkušić, M. (2025). Quality in Diamond Open Access Publishing: guidelines, policies and templates (2.0). https://doi.org/10.5281/zenodo.17404838 3 1. Uvod Časopise u dijamantskom otvorenom pristupu1 često vode mali timovi sa ograničenim resursima, što im otežava da prate stalne promene u politikama, najboljim praksama i tehničkim zahtevima. Zbog toga su podrška i smernice neophodne kako bi se ovim časopisima pomoglo da usvoje i primene aktuelne najbolje prakse. Smernice, politike i obrasci dokumenata predstavljeni u ovom dokumentu imaju za cilj da pomognu časopisima u dijamantskom otvorenom pristupu da se ustanove kao pouzdani izvori znanja. Uredništvima časopisa su ponuđeni praktični alati za unapređenje kvaliteta i usklađivanje sa najboljim praksama u oblasti naučnog izdavaštva u otvorenom pristupu. Ovi materijali zasnivaju se na postojećim smericama, uključujući osnovne kriterijume ze indeksiranje u DOAJ (DOAJ’s Basic Criteria), Kontrolnu listu najboljih praksi za izdavače časopisa u dijamantskom otvorenom pristupu (Best Practices Checklist for Diamond OA Publishers), i Standard za dijamantski otvoren pristup (Diamond Open Access Standard (DOAS)), razvijen u okviru projekta Developing Institutional Open Access Publishing Models To Advance Scholarly Communication (DIAMAS), pri čemu se uzimaju u obzir i specifični izazovi sa kojima se suočavaju časopisi u dijamantskom otvorenom pristupu u Africi, sa ciljem da se ponude praktična rešenja prilagožena njihovim potrebama. Dokument obuhvata: ● Osnovne elemente časopisa u dijamantskom otvorenom pristupu ● Obrazac za politike šasopisa, kao i obrasce za Izjavu autora, Izjavu o sukobu interesa i Ugovor o licenci ● Tehnička uputstva: elementi koje treba uključiti na sletne stranice članaka i puni tekst članka, prikazivanje licence, deponovanje metapodataka prilikom registracije trajnih identifikatora, opšte smernice u vezi sa veb-sajtovima časopisa i pristupačnošću. Ovaj dokument ne pruža detaljna uputstva o strukturi ili sadržaju smernica za autore, jer se one značajno razlikuju u zavisnosti od discipline. Umesto toga, časopisima se savetuje da se prilikom izrade uputstava za autore oslanjaju na standarde za izveštavanje, smernice za citiranje i najbolje prakse specifične za svoju oblast. 2. Osnovni elementi časopisa u dijamantskom otvorenom pristupu Osnovni kriterijumi za indeksiranje u DOAJ DOAJ’s Basic Criteria i Diamond Open Access Standard (DOAS) poslužili su kao polazna osnova za definisanje ovih minimalnih zahteva. 1. Časopis ima ISSN (za štampano i/ili elektronsko izdanje), koji je jasno prikazan na veb-sajtu časopisa i može se proveriti u ISSN registru. 2. Časopis izlazi redovno, bilo po brojevima (sveskama) ili putem kontinuiranog objavljivanja. 3. Sve informacije dostupne na veb-sajtu časopisa su ažurirane. 1 U ovom modelu izdavaštva, često nazivanom Diamond Open Access, autori ne plaćaju naknadu za objavljivanje, a čitaoci ne plaćaju pretplatu za pristup članku. 4 4. Časopis ne naplaćuje naknade autorima za objavljivanje niti čitaocima za čitanje, a članci su dostupni na veb’sajtu odmah nakon objavljivanja. 5. Informacija da autori ne plaćaju naknade za recenziju i/ili objavljivanje (Article Processing Charges – APC) niti bilo koje druge troškove jasno je navedena na veb-sajtu časopisa (po mogućstvu u politikama časopisa i smernicama za autore). 6. Časopis ima sopstveni URL i matičnu stranicu koja je javno dostupna na internetu. 7. Informacije o misiji časopisa (npr. u izjavi o misiji), ciljevima i tematskim oblastima, kao i o jezicima na kojima se rukopisi mogu podnositi, prikazane su na veb-sajtu časopisa. 8. Časopis objavljuje naučni sadržaj koji sadrži originalne naučne radove, a kriterijumi za prihvatanje rukopisa su jasno definisani i javno dostupni na veb-sajtu časopisa. 9. Časopis ima uređivački odbor (čiji članovi dolaze iz više različitih institucija) i može imati i druga urednička tela. Sastav uredničkih tela javno je prikazan (uključujući imena članova uredništva, njihove funkcije i uloge, kao i institucionalne afilijacije) na veb-sajtu časopisa, kao i na svim platformama koje hostuju sadržaj časopisa. 10. Da bi bili objavljeni, rukopisi poslati časopisu prolaze recenzentski postupak u kom učestvuju najmanje dva recenzenta. Informacije o postupku recenziranja javno su dostupne na veb-sajtu časopisa. 11. Jasne i detaljne smernice za autore javno su dostupne na veb-sajtu časopisa. One sadrže: ● Objašnjenje tipova rukopisa koje časopis prihvata. ● Detaljno uputstvo o stilu pisanja (uključujući stil citiranja). ● Opis postupka za podnošenje rukopisa. 3. Obrasci za politike časopisa i prateća dokumenta Politike časopisa pomažu autorima da razumeju šta se od njih očekuje i šta se sa njihovim rukopisom deđava, od podnošenja do objavljivanja. Jasno definisane politike čitaocima ulivaju poverenje jer pokazuju da uredništvo časopisa postupa korektno i dosledno. Pored toga, one pomažu servisima koji se bave indeksiranjem časopisa i telima za evaluaciju naučnog rada da provere da li časopis ispunjava opšteprihvaćena standarde. Neprofitna organizacoja EIFL razvila je obrazac politika časopisa kao strukturisani okvir koji časopisi u dijamantskom otvorenom pristupu mogu lako prilagoditi svojim potrebama. Ovaj obrazac obuhvata ključne politike koje se odnose na tematske okvire časopisa, vlasništvo, otvoreni pristup, indeksiranje i arhiviranje. Definisane su obaveze urednika i uredništva, postupak recenziranja, etičke standarde i pruža smernice o autorstvu, proveri i postupanju u slučajevima plagiranja, kao i o sukobu interesa. Pored toga, definišu se i politike koje se odnose na upotrebu alata generativne veštačke inteligencije, transparentnost istraživanja (deljenje podataka, softverskog koda i istraživačkih protokola), pritužbe, istrage o neetičkom ponašanju, opozivanje članaka i diskusije nakon objavljivanja. Obrađena su i pitanja autorskih prava, licenci, samoarhiviranja i licenciranja metapodataka. Usvajanje ovog obrasca politika i usklađivanje prakse sa njim obezbeđuje usaglašenost sa najboljim praksama u akademskom izdavaštvu. Politike treba da budu javno prikazane na veb-sajtu časopisa. Ako je časopis deo platforme koja sadrži više časopisa, platforma bi trebalo da omogući prikaz politika svakog časopisa na zasebnim stranicama (a ne kao priložene dokumente). 5 U prilozima se nalaze sledeći dokumenti: ● Obrazac za politike časopisa ● Obrazac za prateća dokumenta 4. Šta prikazati na sletnoj stranici članka (Napomena: Podebljani tekst označava obavezne elemente.) 1. Naslov članka 2. Puna imena autora 3. ORCID (Open Researchers and Contributor ID – lični trajni identifikator). Videti: ORCID iD display guidelines. 4. Institucionalne afilijacije autora Institucionalne afilijacije treba da sadrže puni naziv i adresu institucije, navedene sledećim redosledom: Univerzitet, Fakultet/Institut, Grad, Država. 5. ROR ID (trajni identifikator institucije) Videti: Logos and display guidelines. 6. Naziv časopisa, volumen, sveska (broj), godina izdavanja i broj članka (ili stranice) Naziv časopisa treba navesti onako kako je registrovan u Međunarodnom ISSN registru. Ne treba koristiti slobodne prevode ili skraćene oblike. 7. Tip članka (npr. Naučni rad, pregledni rad, kratko saopštenje i slično) 8. Trajni identifikator članka: DOI (Digital Object Identifier) ili ARK (Archival Resource Key), Handle ili URN DOI (i drugi trajni identifikatori) uvek treba prikazivati kao potpunu URL adresu u formi interaktivnog linka. Videti: Display guidelines - Crossref. 9. Apstrakt / sažetK Kratak sažetak članka koji pomaže čitaocima da razumeju njegovu svrhu i značaj. Apstrakt treba da istakne istraživačka pitanja, metode, ključne rezultate i glavne zaključke u 150–250 reči; za članke koji nisu na engleskom jeziku često se navodi i na engleskom (uz preveden naslov i ključne reči). 10. Ključne reči Specifični termini ili izrazi koji ukazuju na glavne teme istraživanja. Preporučuje se da se ključne reči koje su priložili autori obogate terminima iz relevantnih kontrolisanih rečnnika. 11. Prateće informacije Navedite linkove ka povezanim rezultatima (npr. preprintovima, preregistrovanim studijama itd.). Koristite trajne identifikatore u formi interaktivnih linkova kako biste uspostavili veze sa povezanim sadržajem. 12. Izjava o dostupnosti podataka Treba da sadrži detalje o dostupnosti podataka, uključujući DOI, u formi interaktivnog linka koji vodi do podataka. Ako je pristup podacima ograničen i/ili nisu dostupni unutar publikacije časopisa, autor treba da pruži izjavu koja objašnjava razloge za to. Videti Prilog 1: Obrazac za politike časopisa 6 13. Doprinos autora Doprinosi obuhvataju ne samo pisanje, već i aktivnosti vezane za konceptualizaciju i izvođenje istraživanja, prikupljanje i pripremu istraživačkih podataka/materijala, analizu i tumačenje rezultata. Koristite Contributor Role Taxonomy (CRediT) da opišete ključne vrste doprinosa svakog autora članku. Kako primeniti: How to implement CRediT. 14. Izjava o sukobu interesa. Videti Prilog 2: Supporting documents. 15. Informacije o finansiranju Ovaj odeljak obično sadrži podatke o projektima, sponzorstvima, institucionalnoj podršci ili drugim finansijskim resursima koji su doprineli istraživanju. Obično se navode organizacije ili agencije koje finansiraju istraživanja, brojevi grantova i druge relevantne informacije o finansijskoj podršci. Koristite ROR identifikatore institucija i organizacija koje obezbeđuju finansiranje. Videti: Logos and display guidelines. 16. Reference Koristite standardizovane stilove citiranja (npr. APA, MLA, Chicago) kako biste obezbedili doslednost i olakšali preciznu identifikaciju izvora. Prilikom izbora stila citiranja u vašem časopisu/časopisima, prednost treba dati stilovima koji uključuju DOI ili URL u referencama (npr. APA, Chicago). DOI oznake i URL adrese uvek prikazujte kao interaktivne linkove. 17. Informacije o autorskim pravima Navedite ko je nosilac autorskih prava za članak. Časopisi u dijamantskom otvorenom pristupu treba da omoguće autorima da zadrže autorska prava. 18. Informacije o licenci Videti ispod: Prikazivanje Creative Commons licenci 19. Naziv izdavača Prikažite naziv izdavača jasno i uočljivo na veb-sajtu časopisa. Koristite službeni naziv, registrovan u ISSN registru. 20. ISSN i eISSN ISSN (Međunarodni standardni serijski broj) i eISSN (elektronski ISSN) su jedinstveni identifikatori dodeljeni štampanoj, odnsono elektronskoj verziji serijske publikacije. Prikažite ove brojeve jasno i uočljivo na veb-sajtu časopisa kako bi korisnici lako mogli da ih pronađu i provere. Videti: What is an ISSN? | ISSN. 21. Link(ovi) za pristup punom tekstu 5. Preporuke za uređivanje punog teksta 5.1. Šta uključiti u puni tekst članka Izdavači ponekad nisu sigurni koje informacije treba uključiti u puni tekst objavljenih članaka. U mnogim slučajevima, raspored i struktura punih tekstova i dalje slede dizajnersku logiku nasleđenu iz štampanih publikacija. Zbog toga se često dešava da ključni metapodaci, poput trajnih identifikatora, nedostaju u punom tekstu, a ako su i navedeni, nisu prikazani kao interaktivni linkovi. Takođe, elementi poput ISSN-a mogu biti izostavljeni pod pretpostavkom da je dovoljno da budu dostupni negde drugde na veb-sajtu časopisa. 7 Izdavači treba da budu svesni da većina korisnika pristupa punom tekstu direktno preko internet pretraživača, zaobilazeći sletne stranice članaka. Zbog toga je od suštinske važnosti da svi relevantni metapodaci budu uključeni u sam puni tekst, kako bi članak mogao pravilno da se identifikuje, citira i poveže u akademskoj infrastrukturi. Sledeća lista prikazuje ključne informacije koje treba uključiti u puni tekst članka. Podebljani tekst označava obavezne elemente. 1. Naziv časopisa Naziv časopisa treba navesti onako kako je registrovan u ISSN registru. Nemojte koristiti slobodne prevode ili skraćene oblike. 2. ISSN i/ili eISSN. Ako časopis ima oba, navedite oba. Videti: What is an ISSN? | ISSN. 3. Volumen časopisa, svesku (broj, ako je dostupan), broj članka (ili paginaciju). 4. Trajni identifikator članka: DOI (Digital Object Identifier) ili ARK (Archival Resource Key), Handle ili URN. DOI (i drugitrajni identifikatori) uvek treba da budu navedeni kao potpuna URL adresa u formi interaktivnog linka. Videti: Display guidelines - Crossref. 5. Tip članka (npr. naučni rad, studija slučaja, pregledni rad, kratko saopštenje i slično) 6. Naslov rada 7. Puna imena autora 8. ORCID (Open Researcher and Contributor ID – lični trajni identifikator) Prikazujte ga kao potpunu URL adresu u formi interaktivnog linka. Ako nema prostora u uobičajenom bloku informacija o autorima, navedite listu autora sa odgovarajućim identifikatorima u fusnoti ili na poslednjoj stranici članka.ORCID (Open Researchers and Contributor ID - personal persistent identifier). Videti: ORCID iD display guidelines. 9. Institucionalne afilijacije autora Institucionalne afilijacije treba da sadrže puni naziv i adresu institucije, npr. Univerzitet, Fakultet/Institut, Grad, Država. 10. ROR ID (Institutional persistent identifier) Prikazujte ga kao potpunu URL vezu. Ako nema prostora u uobičajenom bloku informacija o autorima, navedite listu autora sa odgovarajućim identifikatorima u fusnoti ili na poslednjoj stranici članka. Videti: Logos and display guidelines. 11. Apstrakt Kratak sažetak članka koji pomaže čitaocima da razumeju njegovu svrhu i značaj. Apstrakt treba da istakne istraživačka pitanja, metode, ključne rezultate i glavne zaključke u 150–250 reči. 12. Ključne reči Specifični termini ili izrazi koji ukazuju na glavne teme istraživanja. Preporučuje se da se ključne reči koje su priložili autori obogate terminima iz relevantnih kontrolisanih rečnika. 13. Tekst članka (rada) 14. Prateće informacije Navedite linkove ka povezanim rezultatima (npr. Istraživačkim podacima deponovanim u repozitorijume, preprintima i preregistrovanim studijama itd.). Koristite trajne identifikatore u formi interaktivnih linkova kako biste uspostavili veze sa povezanim sadržajem. 15. Izjava o dostupnosti podataka koja sadrži detalje o dostupnosti podataka, uključujući DOI koji vodi do podataka. Ako je pristup podacima na bilo koji način ograničeni i/ili podaci nisu dostupni unutar materijala koji se objavljuju u časopisu, autor treba da priloži izjavu koja objašnjava razloge za to. Videti Prilog 1: Obrazac za politike 8 časopisa 16. Doprinos autora Doprinosi obuhvataju ne samo pisanje, već i aktivnosti vezane za konceptualizaciju i izvođenje istraživanja, prikupljanje i pripremu istraživačkih podataka/materijala, analizu i tumačenje rezultata. Koristite Contributor Role Taxonomy (CRediT)2 da opišete ključne vrste doprinosa svakog autora članku. Kako primeniti: How to implement CRediT 17. Izjava o sukobu interesa. Videti Prilog 1: Obrazac za politike časopisa 18. Informacije o finansiranju Ovaj odeljak obično sadrži podatke o projektima, sponzorstvima, institucionalnoj podršci ili drugim finansijskim resursima koji su doprineli istraživanju. Obično se navode organizacije ili agencije koje finansiraju istraživanja, brojevi grantova i druge relevantne informacije o finansijskoj podršci. Koristite ROR identifikatore institucija i organizacija koje obezbeđuju finansiranje. Videti: Logos and display guidelines. 19. Reference Koristite standardizovane stilove citiranja (npr. APA, MLA, Chicago) kako biste obezbedili doslednost i olakšali preciznu identifikaciju izvora. Prilikom izbora stila citiranja u vašem časopisu/časopisima, prednost treba dati stilovima koji uključuju DOI ili URL u referencama (npr. APA, Chicago). DOI oznake i URL adrese uvek prikazujte kao interaktivne linkove. 20. Informacije o autorskim pravima Navedite ko je nosilac autorskih prava za članak. Časopisi u dijamantskom otvorenom pristupu treba da omoguće autorima da zadrže autorska prava. 21. Informacije o licenci Videti ispod: Prikazivanje Creative Commons licenci 22. Naziv izdavača Prikažite naziv izdavača jasno i uočljivo. Koristite službeni naziv onako kako je naveden u ISSN registru. 5.2. Puni tekst u više formata Puni tekst članaka objavljenih u časopisu treba učiniti dostupnim u više formata (npr. PDF, HTML, EPUB, XML i plain text) kako bi se obezbedila pristupačnost, olakšalo pretraživanje i dugoročno čuvanje sadržaja. Preporučuje se da se tekst prvo kreira ili konvertuje (npr. Iz DOCX formata) u XML, a da se zatim (automatski) transformiše u više izlaznih formata (npr. PDF, HTML, EPUB), jer se tako metapodaci dosledno integrišu u puni tekst.3 Međutim, produkcija u članaka u više formata zahteva tehničke i finansijske resurse, npr. Za nabavku alata za konverziju i saradnike koji se bave konverzom formata. Ako su resursi časopisa ograničeni, prednost treba dati formatima koji se najčešće koriste (npr. PDF i HTML), postepeno uvoženje novih formata treba planirati kroz saradnju i partnerstva sa univerzitetima, bibliotekama ili inicijativama otvorenog pristupa. 3 Više informacija: Journal Publishing Tag Library NISO JATS Version 1.4 (ANSI/NISO Z39.96-2024) 2 Dostupan je prevod na srpski jezik: https://contributorshipcollaboration.github.io/projects/translation/translations/sr_latn/ 9 Uređivačka politika Obaveze urednika i uredništva O uređivanju časopisa staraju se sledeća tela: _______________. Urednika / glavnog i odgovornog urednika / urednika sekcije imenuje _________.8 Glavni urednik / glavni i odgovorni urednik / odgovorni urednik / urednik sekcije / redakcija časopisa naslov časopisa donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Prilikom donošenja odluke glavni urednik / glavni i odgovorni urednik / odgovorni urednik / urednik sekcije / redakcija rukovodi se uređivačkom politikom vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje. Glavni urednik / glavni i odgovorni urednik / odgovorni urednik / urednik sekcije / uredništvo zadržava diskreciono pravo da primljene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim kriterijumima u pogledu sadržaja i forme. U redovnim okolnostima, redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od navesti rok od datuma prijema rukopisa. Glavni urednik / glavni i odgovorni urednik / odgovorni urednik / urednik sekcije / uredništvo ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koji se razmatraju. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje navesti ko odlučuje.9 Urednik i članovi redakcije su dužni da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa. Glavni urednik / glavni i odgovorni urednik / odgovorni urednik / urednik sekcije / uredništvo je dužno da sud o rukopisu donosi na osnovu njegovog sadržaja, bez rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda. Urednik/ci i članovi redakcije ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi. Varijanta 1, ako je recenzija jednostrano anonimna (single-blind) Urednici i članovi redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije. Varijanta 2. ako je recenzija anonimna (double-blind) Urednici i članovi redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije. Varijanta 3. ako je recenzija javna (open peer review) Opišite postupak.10 10 Različiti modeli javne recenzije opisani su preprintu Ross-Hellauer, Tony. 2017. ‘What Is Open Peer Review? A Systematic Review’. F1000Research 6: 588. https://doi.org/10.12688/f1000research.11369.2. 9 Ako redakcija odlučuje o izboru recenzenata i sudbini rukopisa, na ovom mestu dodati: Ako sukob interesa postoji kod jednog ili više članova redakcije, ti članovi se isključuju iz postupka izbora recenzenata i odlučivanja o sudbini rukopisa. 8 Navedite sve relevantne uredničke funkcije i tela i ukratko opišite njihovu ulogu i procedure za izbor članova uredničkih tela, uključujući trajanje mandata, proces redovnog izbora za novi sastav i okolnosti za raspuštanje uredništva. 16 Obaveze autora Autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda. Takav rukopis se momentalno isključuje iz daljeg razmatranja. Napominjemo da se objavljivanje preprinta na odgovarajućim platformama i u repozitorijumima ne smatra prethodnim objavljivanjem.11 Autori su dužni da prilikom dostavljanja rukopisa napomenu da li je isti prethodno objavljen kao preprint i navedu gde je objavljen. Ako rukopis bude prihvaćen za objavljivanje u časopisu, autori treba da ažuriraju podatke na platformi ili u repozitorijumu u kom je preprint objavljen, a naročito da navedu DOI oznaku objavljenog članka. Ako je rukopis prethodno bio razmatran za objavljivanje u drugom časopisu, autorima se preporučuje da informišu uredništvo o ishodu tog recenzentskog postupka, odnosno da objasne u kojoj meri su uzeli u obzir primedbe recenzenata i/ili zašto ih nisu prihvatili. To je u interesu autora, zato što ove informacije mogu da pomognu urednicima prilikom izbora recenzenata. Ako je rukopis rezultat naučnoistraživačkog projekta ili je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detaljniji podaci o projektu, konferenciji i slično, navode se u napomeni / Zahvalnici. Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na naučnoistraživački rad. (Ako je potrebno, navesti konkretne etičke kodekse.)12 Autori garantiju i da rukopis ne sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje i ne krši prava drugih. Izdavač neće snositi odgovornost u slučaju da se ispostavi zahtev za naknadu štete. Sadržaj rada Uredništvo Naslov časopisa se stara o tome da objavljeni radovi sadrže dovoljno podataka na osnovu kojih bi se istraživanja opisana u radovima mogla ponoviti (reprodukovati). Iznesene činjenice treba detaljno opisati i potkrepiti referencama kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene – npr. treba dati detaljan opis korišćenih metoda i slično. Autori su dužni da se upoznaju sa standardima koji se odnose na različite tipove naučnog rada (Equator Network) i koriste one koji primereni njihovom istraživanju. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlja kršenje etičkih standarda.13 Autori snose svu odgovornost za sadržaj rukopisa i dužni su da pribave sve potrebne saglasnosti za objavljivanje sadržaja.14 Autori snose svu odgovornost i za sadržaj istraživačkih podataka i priloga i garantuju da su u procesu sakupljanja, obrade i objavljivanja podataka poštovali važeće propise, etičke standarde, autorska prava trećih lica, kao i druga prava. 14 Od autora se može tražiti da prilikom slanja rukopisa pošalju potpisanu izjavu da su takvu saglasnost pribavili. 13 Ako časopis objavljuje i stručne tekstove i prikaze: Prikazi i stručni članci moraju biti precizni i objektivni. 12 U zavisnosti od naučne oblasti kojoj časopis pripada, na ovom mestu treba precizirati etičke standarde (npr. korišćenje eksperimentalnih životinja, rad sa ispitanicima, zaštita privatnosti itd.) 11 Ako časopis prihvata rukopise koji su prethodno objavljeni kao preprinti, časopis ne može da primeni dvostruko anonimnu recenziju zato što se ne može garantovati da će identitet autora ostati nepoznat recenzentima. 17 Autori koji žele da u rad uključe ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.15 Inkluzivan jezik Časopis [naziv časopisa] promoviše pristupačan i inkluzivan jezik u želji da prikazana naučna istraživanja približi širokoj publici i iskaže poštovanje prema svim pojedincima. U cilju promovisanja pristupačnosti, autori bi trebalo da: ● koriste jasan i jednostavan jezik koji je razumljiv i van uskostručnih krugova, kao i čitaocima kojima engleski nije maternji jezik;16 ● izbegavaju komplikovanu stručnu terminologiju ako ona nije neophodna, preteranu kompleksnost, duge rečenice, ponavljanja, neuobičajene akronime i skraćenice, stereotipe, idiomatske izraze, žargon i kulturne stereotipe; ● objasne stručne termine kada je to potrebno; ● poštuju različitost i ne impliciraju superiornost bilo koje grupe na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, nacionalnosti, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosne dobi ili socioekonomskog porekla; ● koriste inkluzivan i primeren jezik u odnosu na rasnu i etničku pripadnost, kao i da prilikom prikupljanja podataka o rasnoj ili etničkoj pripadnosti ponude učesnicima širok spektar kategorija i potkategorija, uključujući i mogućnost izbora više kategorija koje se međusobno ne isključuju; ● budu oprezni pri generalizaciji rezultata istraživanja na čitave grupe samo na osnovu zajedničke kategorije identiteta i da obrazlože upotrebu rasnih ili etničkih grupa u odeljku o metodologiji; ● kada je neophodno ukazati na autohtoni identitet pojedinca ili grupe, koriste izraze koje ta osoba ili grupa smatra prikladnim; ukoliko postoje nedoumice, treba se konsultovati sa tom osobom ili grupom; ● prave razliku između biološkog pola i društveno konstruisanog roda; lične rodne zamenice treba navoditi onako ih navode sami učesnici i treba koristiti rodno neutralne termine; ● koriste „oštećenje“ za medicinska stanja, a „poteškoće“ ili „hendikep“ za društvene barijere; izbegavaju diskriminatorni jezik i uvredljive termine (npr. pogrdno označavanje, depersonalizaciju, stereotipizaciju i naglašavanje invaliditeta) u prikazu osoba sa invaliditetom (npr. treba koristiti termin „osoba kojoj je dijagnostikovan kancer“ umesto „žrtva kancera“). Dodatne materijale možete pronaći na sajtu C4DISC (Koalicija za različitost i inkluziju u naučnom izdavaštvu): https://c4disc.org/toolkits-for-equity/ Autorstvo Samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa mogu biti navedena kao autori, odnosno sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa moraju biti navedena kao 16 Obrisati ako se časopis ne objavljuje na engleskom. 15 Od autora se može tražiti i da prilikom slanja rukopisa pošalju i dokaz da su dobili sve potrebne saglasnosti. 18 autori. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici. U tom smislu, autori bi trebalo da se upoznaju sa kriterijumima autorstva koje je definisao Međunarodni odbor urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical Journal Editors - ICMJE). Kao autor se može navesti samo ono lice koje je: ● znatno doprinelo koncipiranju ili osmišljavanju rada, ili prikupljanju, analizi i interpretaciji podataka; I ● doprinelo pisanju rada, ili kritičkom redigovanju njegovog naučnog sadržaja; I ● konačno odbrilo verziju koja treba da se objavi; I ● pristalo da snosi odgovornost u vezi sa svim aspektima rada i stara se da pitanja u vezi sa tačnošću i integritetom bilo kog dela rada budu detaljno istražena i razrešena; I ● dalo svoju saglasnost da bude navedeno kao autor i saglasilo se sa spiskom autora. Prilikom navođenja doprinosa autora mora se koristiti CRediT taksonomija.17 Tokom recenzentskog postupka dodavanje novih autora i izostavljanje onih koji su već navedeni dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima, pod uslovom da je uredništvu i izdavaču dostavljeno detaljno obrazloženje zašto je to neophodno. Navođenje imena lica čiji doprinos ne zadovoljava kriterijume autorstva (poklonjeno i počasno autorstvo, kao i navođenje tzv. autora iz senke) smatraće se kršenjem etičkih normi. Navođenje izvora Autori su dužni da ispravno citiraju izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Informacije koje su dobili u privatnom razgovoru ili korespondenciji sa trećim licima, prilikom recenziranja prijava projekata ili rukopisa i slično ne smeju se koristiti bez izričite pisane dozvole osoba od kojih su dobili informacije. Kada u tekstu pominju istraživačke podatke ili donose zaključke na osnovu njih, autori su dužni da ih navedu na isti način na koji navode publikacije. Preporučujemo da se podaci navode u skladu sa principima koje definiše FORCE11. Plagijarizam Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i predstavljanje kao svojih, smatra se grubim kršenjem naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo. 17 U nekim sistemima za uređivanje časopisa, CRediT uloge se mogu definisati već u obrascu za prijavu rukopisa. Ako vaš sistem za slanje rukopisa ne daje ovu mogućnost, od autora treba zahtevati da izjavu o doprinosu uključe u sam rukopis. Primer: Autor 1: provera i redigovanje (u istoj meri). Autor 2: konceptualizacija (vodeća uloga); pisanje – originalni nacrt (vodeća uloga); formalna analiza (vodeća uloga); pisanje – provera i redigovanje (u istoj meri). Autor 3: softver (vodeća uloga); provera i redigovanje (u istoj meri). Autor 4: metodologija (vodeća uloga); provera i redigovanje (u istoj meri). Autor 5: konceptualizacija (podrška); pisanje – originalni nacrt (podrška); pisanje – provera i redigovanje (u istoj meri). Više informacija: https://credit.niso.org/implementing-credit/ 19 Plagijat obuhvata sledeće: ● doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno parafraziranje (u cilju prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika); ● kopiranje slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava. Upozoravamo autore da se za svaki rukopis proverava da li je plagijat. Ako se u te svrhe koristi neki softverski alat, to treba napomenuti i navesti o kom se programu radi. Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni i .... navesti sankcije. Ako se ustanovi da je rad koji je objavljen u časopisu plagijat, isti će biti opozvan u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova, a autorima će navesti sankcije. Sukob interesa Autori su dužni da u radu ukažu na finansijske ili bilo koje druge sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije. Ako sukob interesa ne postoji, treba navesti sledeće: „Autori izjavljuju da nisu u sukobu interesa“. Sukob interesa može biti finansijski i nefinansijski. Neki od primera sukoba interesa su: ● organizacija koja finansira neko lice, isplaćuje mu zaradu ili drugu vrstu materijalne nadoknade, ili kod koje je to lice deoničar, mogla bi imati finansijsku korist (ili gubitak) u slučaju objavljivanja rezultata; ● pojedinci, organizacija koja ih finansira, ili poslodavac su vlasnici patenta koji je u vezi sa rezultatima rada, ili su u procesu prijave takvog patenta; ● zvanična afilijacija i članstvo u interesnim grupama koje su u vezi sa objavljenim sadržajem; ● politički, verski ili ideološki sukob interesa. Autori zaposleni u farmaceutskim kućama ili drugim komercijalnim organizacijama koje sponzorišu klinička ili terenska ispitivanja ili neki drugi vid istraživanja treba da navedu tu činjenicu kao sukob interesa prilikom dostavljanja rukopisa. U odeljku „Sukob interesa“ treba objasniti odnos svakog pojedinačnog autora sa takvim organizacijama. Radovi objavljeni u časopisu ne smeju da reklamiraju komercijalne proizvode. Greške u objavljenim radovima U slučaju da autori otkriju važnu grešku ili manji propust u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da odmah o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad opozvao ili ispravio. Dostavljanjem rukopisa časopisu naslov časopisa autori se obavezuju na poštovanje navedenih obaveza. 20 ORCID Od autora se zahteva da imaju registrovan ORCID (Open Researcher and Contributor ID) identifikator. ORCID identifikatori svih autora navode se prilikom slanja rukopisa i biće objavljeni u radu, ako bude prihvaćen za objavljivanje. ORCID je jedinstven i trajan identifikator koji omogućava preciznu identifikaciju autora i lakše pronalaženje objavljenih radova, kao i ispravnu atribuciju autorstva. Podaci o finansiranju Ako je rad nastao kao rezultat projekta, autori su dužni da navedu izvore finansiranja u skladu sa ugovorom sa finansijerom. Obaveze recenzenata Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa. Recenzenti ocenjuju rukopise u pogledu usklađenosti teme rada sa profilom časopisa, relevantnosti istraživane oblasti i primenjenih metoda, originalnosti i naučne relevantnosti podataka iznesenih u rukopisu, stila naučnog izlaganja i opremljenosti teksta naučnim aparatom. Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent bi trebalo da ukaže na važne objavljene radove koje autori nisu citirali. Ukoliko ima lična saznanja da u rukopisu postoje bitne sličnosti i podudarnosti sa nekim objavljenim radom ili rukopisom koji je u postupku recenzije, recenzent je dužan da na to ukaže. Takođe, ako ima saznanja da je isti rukopis razmatra u više časopisa u isto vreme, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika. Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome odmah obavesti urednika. Ako se smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika. Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima. Rukopisi poslati recenzentima smatraju se poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane saglasnosti autora, a informacije i ideje iznesene u dostavljenim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi. Postupak recenzije Svi rukopisi poslati za objavljivanje podležu recenziji. Cilj recenzije je da uredništvu pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima poboljša kvalitet rukopisa. 21 Navesti tip recenzije18. Navesti broj recenzenata. Preporučujemo da navedete i vremenski rok u okviru kog recenzija mora biti završena! Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika.19 Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima u vezi sa oblašću kojom se rukopis bavi i ne smeju biti iz iste institucije kao autor, niti to smeju biti autori koji su u skorije vreme objavljivali publikacije zajedno (kao koautori) sa sa bilo kojim od autora rukopisa koji recenziraju. Ako je potrebno, detaljnije opisati sam proces recenzije.20 Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata.21 Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti / odbiti), glavni urednik može da traži mišljenje drugih recenzenata. Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije (uključujući i primarne podatke), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi. Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata. Članovi uredništva i gostujući urednici mogu da šalju svoje rukopis za objavljivanje u časopisu naslov časopisa. Autor rukopisa koji je uključen u izdavački proces biće izuzet iz postupka recenzije i odlučivanja o prihvatanju ili neprihvatanju rukopisa, a nadgledanje postupka recenzije biće povereno drugom članu uredništva. Diskusija nakon objavljivanja rada Časopis naslov časopisa podstiče diskusiju nakon objavljivanja, bilo kroz pisma uredniku ili na spoljnim platformaka, kao što je PubPeer. 21 Osim u slučaju javne recenzije. 20 Na primer, ako postoji recenzentski list: U glavnoj fazi recenzije, glavni urednik šalje podneseni rad navesti broj recenzenata stručnjaka za naučnu oblast kojom se rad bavi. Recenzentski obrazac sadrži niz pitanja na koja treba odgovoriti, a koja recenzentima ukazuju koji su to aspekti koje treba obuhvatiti kako bi se donela odluka o sudbini jednog rukopisa. U završnom delu obrasca, recenzenti moraju da navedu svoja zapažanja i predloge kako da se rukopis poboljša. U slučaju da identitet recenzenata nije poznat autorima: Identitet recenzenata ostaje nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije. U slučaju da identitet autora ostaje nepoznat recenzentima: Identitet recenzenata ostaje nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije. Autorima se preporučuje da prilikom pisanja radova izbegavaju formulacije koje bi mogle otkriti njihov identitet. Urednik garantuje da će pre slanja rukopisa na recenziju iz njega biti uklonjeni lični podaci autora (pre svega, ime i afilijacija) i da će se preduzeti sve razumne mere kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije. 19 Ovo je najčešća situacija. Ako je drugačije, to treba navesti. U časopisima koji imaju više urednika, po oblastima, urednici zaduženi za određenu oblast najčešće biraju recenzente. 18 Opcije: anonimna / jednostrano anonimna / javna. 22 Upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije Časopis naslov časopisa postupa u skladu sa sledećim preporukama: World Association of Medical Editors (WAME) recommendations on chat bots, ChatGPT and scholarly manuscripts i Committee on Publication Ethics (COPE)’s position statement on Authorship and AI tools. Alati kao što je ChatGPT ne mogu biti navedeni kao autori rukopisa. Autori moraju jasno da navedu upotrebu alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji za generisanje podataka ili koda, prikupljanje, čišćenje, analizu ili tumačenje podataka (navesti koji je alat korišćen i u koju svrhu), najbolje u odeljku o metodologiji ili zahvalnice. Fotografije, video-snimci ili ilustracije koje su u celini ili delimično nastale pomoću generativne veštačke inteligencije ne smatraju se prihvatljivim. Upotreba negerativnih alata mašinskog učenja za obradu, kombinovanje ili poboljšanje postojećih slika ili grafikona mora biti navedena u legendama slika, kako bi se tokom recenzije omogućila analiza svakog pojedinačnog slučaja. Prikrivanje upotrebe alata veštačke inteligencije predstavlja neetičko ponašanje. Korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za lektorisanje ili proveru pravopisa nije potrebno prijavljivati. Materijali kreirani uz pomoć alata na bazi veštačke inteligencije ne smeju se navoditi kao primarni izvori koji potkrepljuju iznesene tvrdnje. Urednici i recenzenti moraju da garantuju poverljivost sadržaja rukopisa tokom uređivačkog procesa i postupka recenzije. Urednici ne smeju da dostavljaju informacije iz rukopisa ili recenzentskih izveštaja alatima zasnovanim na velikim jezičkim modelima ili generativnoj veštačkoj inteligenciji. Recenzentima nije dozvoljeno da koriste takve alate za izradu recenzija. Prikrivanje upotrebe alata na bazi veštačke inteligencije je neetično i narušava transparentnost uređivačkog rada i postupka recenzije. Tokom uređivačkog procesa i recenzentskog postupka rukopisi se moraju tretirati kao poverljivi. Korišćenjem alata veštačke inteligencije za obradu rukopisa princip poverljivosti bi bio narušen, došlo bi do otkrivanja poverljivih podataka i transparentnost uređivačkih procesa bi bila dovedena u pitanje. Razrešavanje spornih situacija Svaki pojedinac ili institucija mogu u bilo kom trenutku da uredniku i/ili redakciji prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave neophodne informacije/dokaze. Provera iznesenih navoda i dokaza ● Urednik / glavni i odgovorni urednik će u dogovoru sa urednicima sekcija / uredništvom odlučiti o pokretanju postupka koji ima za cilj proveru iznesenih navoda i dokaza. ● Tokom tog postupka svi izneseni dokazi smatraće se poverljivim materijalom i biće predočeni samo onim licima koja su direktno uključena u postupak. ● Licima za koja se sumnja da su prekršila etičke standarde biće data mogućnost da odgovore na optužbe. 23 ● Ako se ustanovi da je zaista došlo do nepravilnosti, proceniće se da li ih treba okarakterisati ako manji prekršaj ili grubo kršenje etičkih standarda. Manji prekršaj Situacije okarakterisane kao manji prekršaj rešavaće se u direktnoj komunickaciji sa licima koja su prekršaj učinila, bez uključivanja trećih lica, npr.: ● obaveštavanjem autora/recenzenata da je došlo do manjeg prekršaja koji je proistekao iz nerazumevanja ili pogrešne primene akademskih standarda; ● pismo upozorenja autoru/recenzentu koji je učinio manji prekršaj. Grubo kršenje etičkih standarda Odluke u vezi sa grubim kršenjem etičkih standarda donosi urednik / glavni i odgovorni urednik u saradnji sa urednicima sekcija / uredništvom i, ako je to potrebno, malom grupom stručnjaka. Mere koje će preduzeti mogu biti sledeće (i mogu se primenjivati pojedinačno ili istovremeno): ● objavljivanje saopštenja ili uvodnika u kom se opisuje slučaj kršenja etičkih standarda; ● slanje službenog obaveštenja rukovodiocima ili poslodavcima autora/recenzenta; ● opozivanje objavljenog rada u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova; ● autorima će biti zabranjeno da tokom određenog perioda šalju rukopise u časopis; ● upoznavanje relevantnih stručnih organizacija ili nadležnih organa sa slučajem kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere. Prilikom razrešavanja spornih situacija redakcija časopisa se rukovodi smernicama i preporukama međunarodne organizacije Committee on Publication Ethics – COPE: https://publicationethics.org/guidance/Flowcharts. Opozivanje već objavljenih radova U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora, povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju slanja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare, neprijavljivanja korišćenja alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, nenamerne greške koju je autor prijavio (npr. greške nastale zbog pomešanih uzoraka ili korišćenja uređaja i opreme za koje je naknadno utvrđeno da su neispravni), objavljeni rad se mora opozvati. U nekim slučajevima, objavljeni rad se može opozvati i kako bi se ispravile naknadno uočene greške. Prilikom opozivanja objavljenog rada navodi se razlog za opozivanje, kao i na čiji se zahtev rad opoziva. Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do opozivanja objavljenog rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa navesti naslov: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se opoziva) uspostavlja se veza (HTML link) sa obaveštenjem o opozivanju. Opozvani članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak opozvan (RETRACTED). 24 Istraživački podaci, softverski kod, protokoli i preregistracija Istraživački podaci22 Časopis podstiče autore /zahteva od autora da učine dostupnim istraživačke podatke koji potkrepljuju rezultate objavljene u rukopisu i/ili obogaćuju objavljeni rad, tako da podaci budu otvoreni u najvećoj mogućoj meri, odnosno da budu zatvoreni samo ako je to zaista neophodno. Časopis navesti naslov prihvata prateće softverske aplikacije, slike visoke rezolucije, skupove podataka, zvučne ili video snimke, obimne priloge, tabele sa podacima i druge relevantne dodatke koje nije moguće uključiti u sam rad. Poželjno je da autori deponuju relevantne istraživačke podatke u repozitorijum koji je u skladu sa FAIR principima, a to može biti institucionalni, tematski ili repozitorijum opšte namene (npr. Zenodo). Više informacija o pronalaženju adekvatnog repozitorijuma možete naći na adresi: https://repositoryfinder.datacite.org/ i https://www.re3data.org/. U repozitorijum treba deponovati i sve informacije koje bi bile neophodne za repliciranje, validaciju i/ili korišćenje rezultata, odnosno analizu podataka – informacije o softveru, instrumentima i drugim alatima koji se koriste za obradu rezultata. Ako je moguće, treba deponovati i same alate i instrumente. Svaka datoteka sa istraživačkim podacima dobiće DOI identifikator, što omogućava da se podaci citiraju na isti način kao i naučne publikacije. Autori garantuju da su tokom prikupljanja, obrade i deljenja podataka poštovali propise o zaštiti podataka, etičke standarde, autorska prava trećih lica i druga relevantna prava. Izuzeci: Javno ojavljivanje podataka nije uvek izvodljivo. U sledećim slučajevima podaci koji potkrepljuju rezulate objavljene u radovima ne moraju biti javno dostupni: ako postoji obaveza zaštite rezultata i poverljivosti, bezbednosna ograničenja, obaveza zaštite ličnih podataka i druga legitimna ograničenja. Kada podatke neophodne za validaciju objavljenih zaključaka nije moguće objaviti u otvorenom pristupu, autori bi trebalo da obezbede pristup u meri koja omogućava validaciju zaključaka uz poštovanje legitimnih interesa ili ograničenja. Etička pitanja i bezbednost Ako je pristup podacima ograničen iz etičkih razloga ili zato što podaci moraju biti zaštićeni, u rukopisu se mora navesti: ● opis ograničenja koja se odnose na podatke; ● stav etičkog odbora ili drugog nadležnog tela o objavljivanju podataka; i ● na koji način čitaoci ili recenzenti mogu da zatraže pristup podacima i uslove pod kojima će pristup biti odobren. Zaštita podataka U cilju zaštite privatnosi ispitanika, istraživački podaci se ne smeju objavljivati ako iz skupa podataka nije moguće efikasno ukloniti informacije o ličnosti na osnovu kojih se mogu identifikovati konkretni pojedinci, osim ako pojedinci nisu dali izričitu pisanu saglasnost za javno objavljivanje podataka koji sadrže informacije o ličnosti. Ako podaci ne mogu da budu javno dostupni, rukopis rada mora da sadrži: 22 Detaljnije informacije: Hrynaszkiewicz, Iain, Natasha Simons, Azhar Hussain, Rebecca Grant, and Simon Goudie. 2020. ‘Developing a Research Data Policy Framework for All Journals and Publishers’. Data Science Journal 19 (1): 5. https://doi.org/10.5334/dsj-2020-005. 25 Obrazac ugovora o licenci Potpisivanjem Ugovora o licenci autori daju izdavaču dozvolu za objavljivanje I distribuciju članka, pri čemu autori zadržavaju autorska prava. Ugovor definiše uslove pod kojima članak može biti deljen I ponovo korišćen. Ugovor o licenci Autori daju izdavaču Naziv izdavača časopisa Naziv časopisa sledeća prava: ● Neisključivo pravo da objavi članak Naslov, koji su napisali imena autora, uključujući sve tabele, ilustracije ili druge materijale dostavljene uz rukopis; ● Pravo da bude naveden kao originalni izdavač u slučaju ponovne upotrebe; ● Pravo da distribuira članak u svim oblicima i medijima. ● Autori zadržavaju autorska prava i mogu sklopiti odvojene, dodatne ugovore za neisključivu distribuciju članka (npr. objavljivanje u institucionalnom repozitorijumu ili u knjizi), uz navođenje prvobitne publikacije u ovom časopisu. ● Autori shvataju da zadržavaju autorska prava nad člankom i da nema prenosa prava na patente, žigove ili druga intelektualna prava na izdavača. ● Članak će biti distribuiran pod licencom Creative Commons Attribution 4.0 International License (CC BY). Ova licenca omogućava korisnicima da distribuiraju, remiksuju, prilagođavaju i nadograđuju materijal u bilo kojem medijumu ili formatu, uz obavezno navođenje autora. Licenca omogućava i komercijalnu upotrebu. 32