КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И КОНФЛИКТИ: УЛОГА ПРАВА (СРБИЈА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА, ЦРНА ГОРА И ХРВАТСКА)

627 UDK: 340.134:551.583(4-672EU:497.11:497.6:497.16:497.5) UDK: 341:551.583 UDK: 316.48:551.583 Др Драгољуб Тодић,* Научни саветник у пензији, Институт за међународну политику и привреду, Београд, Република Србија КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И КОНФЛИКТИ: УЛОГА ПРАВА (СРБИЈА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА, ЦРНА ГОРА И ХРВАТСКА) Апстракт: У раду се истражују заједнички елементи и разлике у дефинисању климатских промена као узрока потенцијалних конфликата у регионалном контексту. Полазну основу чине заједничке географске карактеристике држава у региону, сличности и разлике у нивоу економског развоја и заједнички елементи процена климатских промена. У уводном делу рада се указује на релевантне међународноправне оквире, као и на политику и прописе ЕУ у области климатских промена. Даје се пресек стања чланства држава региона у релевантним међународним уговорима, као и достигнутог нивоа усаглашавања унутрашњих прописа са прописима ЕУ. За основу анализе у централном делу рада узети су прописи и стратешки документи у области климатских промена у четири државе региона: Србији, Босни и Херцеговини (Федерацији БиХ, Републици Српској), Црној Гори и Хрватској. У раду се разматра теза да у политици и праву у области климатских промена држава региона постоји већи број заједничких елемената заснованих, превасходно, на дефинисаним међународноправним оквирима и прописима ЕУ. Међутим, циљеви тих норми су већим делом усмерени ка отклањању узрока промене климе и мерама адаптације на промене климе. У закључку се констатује потреба идентификовања заједничких мера држава региона чији би примарни циљ био решавање потенцијалних конфликата (унутрашњих и међународних) поводом климатских промена. * [email protected] ORCID ID 0000-0002-3813-4608. ����������� ������ ������������ „����� � ��������� ���������” | 2025 628 Кључне речи: климатске промене, ризици, конфликти, право климатских промена, Србија, Босна и Херцеговина (Република Српска, Федерација БиХ), Црна Гора, Хрватска, међународно право, Европска унија. 1. Увод и методолошке напомене Сложеност расправе о односу климатских промена и конфликата проистиче из различитих околности међу којима широк оквир узрока и последица промене климе представља један од почетних.1 Ипак, у литератури која се односи на климу и климатске промене већ дуже времена се јасно препознаје интерес научне заједнице за изучавање карактера веза између климатских промена и тренутних или потенцијалних конфликата.2 Обично се климатске промене повезују са повећаним ризиком од сукоба путем узрочних веза које, пре свега, укључују смањење или промене у располагању ресурсима (Тодић, Вучић, 2022; Bowles, Butler, Morisetti, 2015). Врц и Хофман расправљају о односу климатских промена и конфликата са становишта чињенице да климатске промене угрожавају заједничке интересе човечанства и колективну безбедност у многим деловима света (Werz, Hoffman, 2016). На уопштен начин се процењује да вероватне последице климатских промена укључују повећану учесталост грађанских сукоба у земљама у развоју, тероризам, политичку нестабилност у појединим регионима, регионалне сукобе итд. Део академске литературе до сада се углавном фокусирао на истраживање и предвиђање узрочних веза између климатских промена, сукоба и присилног расељавања становништва (Lajevardi, et. al, 2024; Borgomeo, Jagerskog, 2025). Неки процењују да је 1 О томе сведоче и различите дефиниције појма „промена климе” о којима се овде неће посебно расправљати. Дефиниција коју нуди Оквирна конвенција УН о промени климе изгледа довољно илустративно. Овим појмом је обухваћена „промена климе која је директно или индиректно условљена људским активностима које изазивају промене у саставу глобалне атмосфере, и која је суперпонирана на природна колебања климе, осмотрена током упоредивих временских периода (чл. 1, т. 2 Оквирне конвенције УН о промени климе, Сл. лист СРЈ ‒ Међународни уговори, бр. 2/97). 2 Овде се не улази у посебну расправу о значењу појма „конфликт”. У међународном праву се он, ако је судити према консултованим изворима, најчешће користи када се говори о оружаном сукобу (у оквиру међународног хуманитарног права), о чему постоје бројни извори. Овај појам се често користи и када се расправља о постојању сукоба норми међународног права, нарочито норми различитих области права. У делу литературе се појам „конфликт“ или њему сродни понекад користи и када се расправља о другим аспектима могућих несагласности између норми међународног права и појединих правних, политиколошких, филозофских, социолошких итд. појмова (суверенитет, правда, морал, слобода, итд.). Д. Тодић | стр. 627-644 629 много мање пажње посвећено потреби за информисањем о политичким одговорима, посебно о подршци развоју и прилагођавању на климатске промене (Borgomeo, Јagerskog, 2025). Део истраживача наглашава значај везе између климатских промена и управљања подељеним водним ресурсима, производње енергије и производње хране (Raub, Stepenuck, Panikkar, 2021, Susnik, Masia, Teutschbein, 2023), и у том контексту потребу системског приступа сагледавању ових веза. Неки аутори томе додају и потребу ширег сагледавања захтева у вези са животном средином (Shah, 2023), чиме се карактер веза између климатских промена и конфликата додатно усложњава. Ким и Гарсија, на примеру анализе сукоба у региону Блиског истока и Северне Африке, констатују да на способност друштва да се носи са променљивом климом и екстремним временским догађајима утиче низ фактора, укључујући претходне владине политике које су довеле до лошег управљања земљиштем и водом (Kim, Garcia, 2023). Директно идентификовање веза између климатских промена и конфликата обично упућује на потребу разматрања односа различитих субјеката током, поводом и након оружаних сукоба. То расправу проширује на питања која се тичу заштите животне средине током оружаних сукоба (Hulme, 2022, Pantazopoulos, 2024), за која се сматра да су већ солидно елаборирана. Овакав приступ подразумева да се клима посматра као део животне средине, што захтева посебну и детаљнију анализу. Притом би требало имати у виду да право животне средине и право климатских промена, поред очигледних и бројних веза и преплитања, већ имају препознатљиво засебне предмете регулисања. У складу са претходним, позивајући се на резолуцију Генералне скупштине УН 63/281, Међународни суд правде је у свом саветодавном мишљењу (ICJ, 2025) напоменуо „да би миграције, конкуренција за природне ресурсе и друге околности које утичу на начине како се домаћинства и заједнице суочавају са претњама повезаним са климатским променама, могли повећати ризик од унутрашњих сукоба, као и имати међународне последице” (т. 67). На везе између климатских промена, животне средине и оружаних сукоба указује се и у трећој алинеји преамбуле Нацрта правила о заштити животне средине за време оружаних сукоба, где се констатује да „еколошке последице оружаних сукоба могу бити озбиљне и да имају потенцијал да погоршају глобалне изазове у области животне средине, као што су климатске промене и губитак биодиверзитета” (ILC, 2022). Посебна димензија расправе о климатским променама и конфликтима проистиче (или би могла да проистиче) из природе система управљања ����������� ������ ������������ „����� � ��������� ���������” | 2025 630 у области климатских промена. Отуда би требало разликовати конфликтне околности које настају као последица односа унутар институционалног и нормативног оквира климатских промена који функционише више од три деценије. Динамичка компонента система, који понекад поприма и особине неконтролисаног развоја, додатно компликује расправу о улози права. У том смислу, неки аутори, када се говори о климатским променама и конфликтима, с посебном пажњом расправљају о супротстављеним интересима великих емитера GHG, сукобима између малих и великих емитера, сукобима унутар већ успостављеног међународноправног оквира климатских промена (Sun, Shen, & Lewis, 2025), или сукобима норми у међународном праву (YIP, 2025). На овај начин, супротстављени интереси водећих земаља у развоју и најразвијенијих држава често прерастају почетне оквире утврђене проблемима у области климатских промена и постају централна линија раздвајања у сукобу развијени – неразвијени. За нека општа питања која се односе на безбедносне аспекте климатских промена се може сматрати да су у делу литературе делимично елаборирана, док се за одређена питања сматра да постоји простор или потреба за њиховом продубљенијом анализом (Conca, Dabelko, 2024; Mach, Kraan, 2020; Epple, 2025). У сваком случају, када се расправља о климатским променама и конфликтима, могло би се говорити о већем броју отворених питања. Поред конфликата који се обично приписују последицама климатских промена, питање односа између таквих конфликата и конфликата који већим делом проистичу из постојеће институционалне и правне недоречености у области климатских промена заслужује знатно детаљнију анализу. Ово посебно ако се у обзир узму регионалне специфичности узрока и последица климатских промена и могућности појединачних држава различитих региона да предузму одговарајуће мере борбе против климатских промена, односно мере адаптације на климатске промене. Овоме свакако треба додати и чињеницу да постојећи нормативни оквир којим је уређена област климатских промена карактерише, између осталог, вишеструка сложеност и непрецизност. Поред међународноправних норми које се директно односе на климатске промене и норми усвојених у оквиру ЕУ, у последњих неколико година право климатских промена је конституисано као заокружена целина у унутрашњим правним порецима појединих држава. Наиме, порастао је број држава које су поједина питања у области климатских промена регулисале својим унутрашњим прописима доносећи посебне законе и бројне подзаконске прописе. Преко двадесетак европских држава има посебне законе којима се уређују поједина питања у области климатских промена (Torney, 2025, 176). Д. Тодић | стр. 627-644 631 Отуда и питање начина како је област климатских промена уређена у прописима држава које нису чланице ЕУ може бити интересантно за компаративну анализу. Ипак, не би требало губити из вида да је питање односа између појединих нивоа уређивања питања која се односе на климатске промене предмет различитих критика, нарочито са становишта ефикасности система и остваривања прокламованих циљева од глобалног, преко регионалних, до националних нивоа. Актуелност ове расправе додатно усложњавају и конфликтне околности које постоје, или могу настати, између права климатских промена и других области које су од непосредног значаја за остваривање циљева у области климатских промена. 2. Међународне основе заштите климе и конфликти Расправа о међународноправним основама односа између климатских промена и конфликата подразумева уважавање неколико чинилаца међу којима достигнути ниво развоја међународноправне заштите климе и животне средине у целини има карактер претходног питања. Од свог настанка „међународно климатско право” („међународно право климатских промена”) развијало се у оквиру институција које се превасходно баве животном средином, те су концепцијски елементи права животне средине нераздвојно уграђени у право климатских промена. То понекад наводи на закључак да је то једна област права. Отуда скоро да није могуће расправљати ни о једном аспекту права климатских промена без уважавања достигнутог нивоа развоја права животне средине у целини. Други чинилац проистиче из повезаности права климатских промена и других области права, односно утицаја различитих секторских политика на стање климе. У савременој фази питање односа између климатских промена и циљева у области климе, с једне стране, и „развојних” циљева, с друге стране, поприма карактеристике јединственог процеса, што додатно задире у различите сфере друштвеног живота, усложњавајући могућности правног регулисања и тумачења појединих питања. Од укупног броја међународних уговора који се налазе у бази мултилатералних уговора у области животне средине који су депоновани код генералног секретара УН под одредницом „животна средина” (53)3, на област заштите атмосфере се односи Конвенција о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима (1979), са својих 8 протокола и 4 амандмана, Бечка конвенција о заштити озонског омотача 3 https://treaties.un.org/pages/Treaties.aspx?id=27&subid=A&clang=_en, 15. 9. 2025. ����������� ������ ������������ „����� � ��������� ���������” | 2025 632 (1985) и Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач са своја 4 амандмана, Оквирна конвенција УН о промени климе (1992), Кјото протокол (1997) са Амандманом на Анекс Б Кјото протокола и Доха протоколом, и Париски споразум (2015). Поред наведених, у групи глобалних међународних уговора који су у непосредној вези са променом климе несумњиво су и следећи: Конвенција УН о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификацијом, посебно у Африци, Конвенција о праву непловидбених коришћења међународних водотокова, Конвенција о биолошкој разноврсности, Базелска конвенција о контроли прекограничног кретања опасних отпада, Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућим материјама (ПОПѕ), Ротердамска конвенција о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Минамата Конвенција о живи. Када се ради о регионалним међународним уговорима, овај систем обухвата међународне уговоре закључене у оквиру Економске комисије УН за Европу (Конвенција о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (Еспоо конвенција), Конвенција о прекограничним ефектима индустријских удеса, Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера, Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине) и Конвенцију о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине у Латинској Америци и Карибима. Оквирна конвенција УН о промени климе (1992), као централни међународни уговор у области климатских промена заједно са Кјото протоколом и Париским споразумом, представља основу инфраструктуре међународних норми у овој области. Ови међународни уговори се не одређују спрам питања конфликата на директан начин, већ све обавезе и права држава и других субјеката групишу, највећим делом, у две велике групе: норме којима се регулишу права и обавезе у вези са прилагођавањем на климатске промене и норме које се односе на спречавање климатских промена. Квантификовани циљеви смањења GHG емисија, као део обавеза држава чланица ових међународних уговора, прописани су на релативно флексибилан начин и предмет су различитих критика. Тако су циљеви Париског споразума, као последње фазе у развоју права климатских промена, одређени на начин да обухватају „(а) ограничење раста просечне глобалне температуре значајно испод 2°Ц у односу на прединдустријски ниво; б) наставак напора да се ограничи раст температуре на 1,5 °Ц у односу на прединдустријски ниво ...” Д. Тодић | стр. 627-644 633 Поред тога, формулисана су још два циља. То су „повећање способности прилагођавања на негативне утицаје климатских промена, јачање отпорности на климатске промене и развој праћен ниским GHG емисијама”. И све то, „на начин који не угрожава производњу хране.” У непосредној вези са конфликтима је и начин регулисања спорова између држава чланица релевантних међународних уговора. Ово питање је уређено посебним одредбама Оквирне конвенције, и притом се мисли на спорове „у вези са тумачењем и применом Конвенције”.4 Тиме се не искључују различите врсте потенцијалних конфликата или ситуација које могу бити повезане са конфликтима у ширем смислу речи, а које би могле бити повод, односно разлог за позивање на одређене норме из Конвенције. Прописано је да два основна механизма за решавање спорова (подношење спора Међународном суду и арбитража) државе могу да прихвате у фази ратификације, усвајања, одобравања, приступања, или било кад после тога.5 У постојећем међународноправном систему одређена питања у вези климатских промена све чешће се повезују и са људским правима и системом норми којим се гарантују одређена људска права и предвиђају механизми за њихову заштиту. Околности које би иницирале примену ових норми могу бити повезане са конфликтима у вези са климатским променама на више начина.6 3. ЕУ и климатске промене Релевантност расправе о политици и прописима ЕУ у области климатских промена требало би посматрати у светлу неколико чињеница.7 Потреба уважавања политике ЕУ снажно је наглашена тиме што заједничке регионалне околности упућују на потребу предузимања заједничких мера, као и чињеницом да све државе у региону имају амбицију да постану чланице ове организације (једна је већ чланица). А свој однос према климатским променама ЕУ је формулисала у већем броју стратешких докумената и прописа. Ако би се Закон о клими (OJ L 243, 6 Ова питања, због ограниченог простора, остављамо ван оквира анализе. 4 Питање односа између начина решавања спорова који су повезани са климатским променама и општим правилима решавања спорова у међународном праву, заслужује посебну расправу. 5 Одредбама члана 24 Споразума из Париза прописано је да се одредбе члана 14 Конвенције о решавању спорова примењују на овај споразум по принципу mutatis mutandis. 7 Овде се указује на значај политике и прописа ЕУ у области климатских промена, пре свега, због држава региона које имају амбиције да постану чланице ове организације. Детаљнија анализа улоге ове организације и стања њених прописа захтева посебну анализу. ����������� ������ ������������ „����� � ��������� ���������” | 2025 634 9. 7. 2021: 1–17) узео као један од основних докумената, у којем ова организација прописује, између осталог, своје тренутно важеће циљеве и инструменте за њихово остваривање, онда би се однос према потенцијалним конфликтима могао сагледавати на више начина. Тако, на пример, у преамбули Уредбе су изнете процене да ће се екосистеми, људи и привреда у свим регионима Уније суочити са „снажним утицајима климатских промена“, као што су екстремне врућине, поплаве, несташица воде, подизање нивоа мора, отапање ледника, шумски пожари, ветрови, губици у пољопривреди (ал. 32). Констатује се, између осталог, да су климатске промене „по дефиницији прекогранични изазов” и да је координисано деловање на нивоу Уније потребно за делотворно допуњавање и јачање националних политика (ал. 40), прилагођавање се проглашава „кључним елементом догорочног глобалног одговора на климатске промене” (ал. 31). У Закону се одвојено прописују обавезе и права у вези са циљевима смањења GHG емисија (чл. 1‒4) и обавезе и права у делу који се односи на прилагођавање климатским промена (чл. 5).8 4. Стратешки оквири и прописи држава региона Све четири државе у региону већ дужи низ година учествују у различитим активностима и предузимају одређене мере које се директно односе на климатске промене. Може се рећи да све четири државе, без обзира на извесне разлике, имају потпуно препознатљиво издвојену посебну групу докумената и прописа којима се на дугорочан начин покушава да одговори на изазове у овој области. Неки документи и прописи су у процесу израде. Овоме, имајући у виду сложеност проблема који се повезују са узроцима и последицама климатских промена, треба додати и већи број стратешких докумената и прописа у појединим секторским областима од значаја за климатске промене (енергетика, пољопривреда, шумарство, туризам, итд.). Посебном групом се могу сматрати прописи који се односе на безбедност и затим ванредне ситуације, а начин како се ови прописи односе према климатским променама може бити предмет посебног истраживања (Тодић, 2022). 8 Законом се прописује циљ климатске неутралности у Унији до 2050, чиме се жели остварити дугорочни температурни циљ утврђен у члану 2, ставу 1(а) Париског споразума и пружа се оквир за напредак у остварењу глобалног циља прилагођавања утврђеног у члану 7 истог међународног уговора. Утврђује се и обавезујући циљ Уније у погледу нето домаћег смањења GHG емисија до 2030 (чл. 1, ст. 2). Д. Тодић | стр. 627-644 635 4.1. Србија Србија је чланица свих кључних међународних уговора у области климатских промена, тј. три основна уговора и два амандмана на Кјото протокол.9У погледу процеса ЕУ интеграција, Европска комисија је у последњем извештају констатовала да је Србија „постигла известан ниво припремљености правних прописа који се односе на климатске промене, али је примена у раној фази” (EC, 2024c: 89). Циљеви смањења GHG емисија, према последњем извештају који је Србија доставила Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе, формулисани су тако да је предвиђено њихово смањење за 40,1% до 2035. године, у односу на ниво из 1990. године (MEP, 2025). Програмом прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030. године (Сл. гласник РС, бр. 119/23), прописано је да се препоруке за прилагођавање односе на здравље и безбедност људи, пољопривреду, шумарство, саобраћај, енергетику, урбано планирање и урбани развој и биодиверзитет. Из описа питања које регулише Закон о климатским променама (Службени гласник РС, бр. 26/21) види се да нема посебних одредби које би се односиле на конфликте у смислу начина како се конфликти обично повезују са климатским променама. Наиме, Закон у члану 1 прописује да он регулише неколико питања: систем за ограничавање емисија гасова са ефектом стаклене баште (GHG), издавање дозвола за GHG оператеру постројења, издавање одобрења на план мониторинга оператера ваздухоплова, прилагођавање на измењене климатске услове, доношење стратегије нискоугљеничног развоја као и мониторинг и извештавање, затим програм прилагођавања на измењене климатске услове итд. 4.2. Црна Гора Црна Гора је чланица сва три кључна међународна уговора у области климатских промена и Доха амандмана на Кјото протокол.10 Што се тиче ЕУ интеграција, у Извештају Европске комисије за 2024. годину је процењено да није било напретка у погледу климатских промена нити у погледу усклађивања законодавства са правним тековинама у области климе. Црна Гора треба да појача своје напоре у спровођењу обавеза из Мапе пута за декарбонизацију Енергетске заједнице, посебно у циљу финализације и усвајања Националног плана за енергију и кли9 https://treaties.un.org/pages/Treaties.aspx?id=27&subid=A&clang=_en, 15. 9. 2025. 10 Црна Гора није чланица Амандмана на Анекс Б Кјото протокола. ����������� ������ ������������ „����� � ��������� ���������” | 2025 642 ИЗБОР ПРОПИСА И СТРАТЕШКИХ ДОКУМЕНАТА Међународни уговори Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе, Сл. лист СРЈ ‒ Међународни уговори, бр. 2/97. Кјото протокол уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе, Службени гласник РС, бр. 88/2007. Споразум из Париза, Службени гласник РС ‒ Међународни уговори, бр. 4/2017. Прописи ЕУ Regulation (EU) 2021/1119 of the European Parliament and of the Council of 30 June 2021 establishing the framework for achieving climate neutrality and amending Regulations (EC) No 401/2009 and (EU) 2018/1999 (‘European Climate Law’) OJ L 243, 9.7.2021, pp. 1–17. Босна и Херцеговина Закон о заштити ваздуха, Сл. гласник Републике Српске, бр. 124/2011, 46/2017. Закон о заштити зрака, Сл. новине Федерације БиХ, бр. 72/2024. Закон о заштити ваздуха Брчко дистрикта БиХ, Сл. гласник БДБиХ, бр. 25/2004, 01/2005, 19/2007, 09/2009. МВТЕО БиХ. (2022). Четврти национални извјештај Босне и Херцеговине у складу са Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама. Министарство вањске трговине и економских односа БиХ, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, Федерално министарство околиша и туризма, Одјељење за просторно планирање и имовинско правне послове Брчко дистрикта МВТЕО БиХ. (2020). Стратегија прилагођавања климатским промјенама и нискоемисионог развоја БиХ за период 2020‒2030. Министарство вањске трговине и економских односа БиХ, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, Федерално министарство околиша и туризма, Одјељење за просторно планирање и имовинско правне послове Брчко дистрикта Црна Гора Закон о заштити од негативних утицаја климатских промјена, Службени лист Црне Горе, бр. 73/19. Д. Тодић | стр. 627-644 643 Министарство туризма (2024). Национални план Црне Горе за прилагођавање на климатске промјене (нацрт). Министарство туризма. https:/ /www.gov.me/dokumenta/b3f1ba22-6310-4785-ab07-def462d032d6 (16. 9. 2025). Government of Montenegro (20025). Update of the NDC of Montenegro. Government of Montenegro, https://unfccc.int/sites/default/files/202502/001_eng_NDC_Montenegro.pdf (16. 9. 2025). Хрватска Закон о климатским промјенама и заштити озонског слоја (Народне новине, бр. 67/25). Стратегија прилагодбе климатским промјенама у Републици Хрватској за раздобље до 2040. године са погледом на 2070. годину. Министарство господарства и одрживог развоја. (Народне новине, бр. 46/20). EU (2023). The update of the nationally determined contribution of the European Union and its Member States. European Union, https://unfccc.int/ s i t e s / d e f a u l t / f i l e s / N D C / 2 0 2 3 - 1 0 / E S - 2 0 2 3 - 1 0 - 17%20EU%20submission%20NDC%20update.pdf (17. 9. 2025). Србија Закон о климатским променама, Сл. гласник Републике Србије, бр. 26/21. Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030. године, Сл. гласник РС, бр. 119/2023. MEP (2025). Submission of the updated Nationally Determined Contribution of the Republic of Serbia for the period until 2035, /Ministry of Environmental Protection,https://unfccc.int/sites/default/files/2025-09/ Republic%20of%20Serbia%20NDC3.0%20Official%20Submission%20Lett er.pdf (17. 9. 2025). Интернет извори UN (n.d). United Nations Treaty Collection: Multilateral Treaties Deposited with the Secretary-General, UN, https://treaties.un.org/pages/Treaties. aspx?id=27&subid=A&clang=_en, ����������� ������ ������������ „����� � ��������� ���������” | 2025 644 Dragoljub Todić, PhD, Scienti�ic Advisor (retired), Institute for International Politics and Economics, Belgrade, Republic of Serbia CLIMATE CHANGE AND CONFLICTS: THE ROLE OF LAW (SERBIA, BOSNIA AND HERZEGOVINA, MONTENEGRO AND CROATIA) Summary The paper explores common elements and differences in de�ining climate change as the cause of potential con�licts in the regional context. The starting point are the common geographical characteristics of the countries in the region, similarities and differences in the level of their economic development, and common elements of climate change assessments. In the introductory part of the paper, the author refers to the relevant international law frameworks, as well as EU policy and regulations, in the �ield of climate change. Then, the author provides an overview of the regional states’ membership in relevant international agreements, as well as the achieved level of harmonization of internal regulations with EU regulations. The central part of the paper analyzes the regulations and strategic documents in the �ield of climate change in four countries of the region: Serbia, Bosnia and Herzegovina (Federation of Bosnia and Herzegovina, Republika Srpska), Montenegro, and Croatia. In particular, the author focuses on legal provisions regulating the activities of competent entities in the �ield of climate change in the countries of the region that have adopted such legislative acts (Serbia, Montenegro, Croatia). The paper discusses the thesis that the climate change policy and legislation in the regional countries share many common elements, primarily based on de�ined international legal frameworks and EU regulations. The legal solutions contained in the regulations of the four countries are based on the climate change assessment and impacts, which may be directly linked to the causes of (potential) con�licts. However, these norms are primarily aimed at eliminating the causes of climate change and instituting climate change adaptation measures. The author concludes that regional countries have to identify joint measures whose primary goal would be to resolve potential (internal and international) con�licts stemming from climate change. Keywords: climate change, risks, con�licts, climate changе law, Serbia, Bosnia and Herzegovina (Republika Srpska, Federation of B&H), Montenegro, Croatia, international law, European Union.