TwiNSol-CECs perspektive: Kratki retrospektivni osvrti istraživača Tehnološkog fakulteta Novi Sad na teme od značaja za projekat TwiNSol-CECs

TwiNSol-CECs perspektive: Kratki retrospektivni osvrti istraživača Tehnološkog fakulteta Novi Sad na teme od značaja za projekat TwiNSol-CECs GA101059867 TWINNING FOR EXCELLENCE IN ENVIRONMENTAL RESOURCES PROTECTION Zbirka naučno-popularnih članaka (prevoda sa engleskog jezika) objavljenih na profilu TwiNSol-CECs projekta na društvenoj mreži LinkedIn, kao deo aktivnosti u okviru projektnog Radnog paketa 6 Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Napredak u monitoringu neregulisanih zagađujućih supstanci u prirodnim resursima Stotine hiljada supstanci koje se svakodnevno koriste dospevaju u životnu sredinu, najčešće nenamerno, u malim koncentracijama, a da pri tome nisu deo postojećih kontrolnih mehanizama - savremeni analitički instrumenti, moderna softverska rešenja imeđunarodna naučna saradnja predstavljaju ključne preduslove za dublje razumevanje hemijskog statusa vodnih resursa, što je neophodno za dalje postavljanje prioriteta u kontroli zagađujućih supstanci, koji u budućnosti moraju postati deo regulatornih okvira. U svetu se svakodnevno koristi nekoliko stotina hiljada različitih supstanci u raznim sektorima (industriji, poljoprivredi, bolnicama, domaćinstvima iškolama), koje često nenamerno i/ili nekontrolisano dospevaju u životnu sredinu. Nasuprot tome, sistemi redovnog monitoringa hemijskog stanja i stepena zagađenosti životne sredine obuhvataju analize samo nekoliko desetina do stotinu supstanci. Poslednjih decenija došlo je do značajnog porasta količine podataka o prisustvu raznih hemijskih susptanci u prirodi. Iako su mnoge od ovih supstanci prisutne u izuzetno malim koncentracijama - milionitima ili milijarditim delovima grama po litri - njihovi efekti na žive organizme variraju od naučno dokazanih do pretpostavljeno štetnih, a za veliki broj njih posledice su i dalje nepoznate, posebno kada se razmatra mogući sinergijski efekat. Dokazi o prisustvu velikog broja tzv. emergentnih zagađujućih supstanci, EZS (Contaminants of Emerging Concern - CECs) u površinskim i podzemnim vodama, kao i drugim ekološkim resursima, uključujući farmaceutske proizvode, kozmetiku, pesticide u aktuelnoj upotrebi, peri polifluoralkil supstance, industrijske hemikalije i dr, postali su dostupni zahvaljujući razvoju savremenih, sve osetljivijih i selektivnijih analitičkih instrumenata koji omogućavaju detekciju izuzetno niskih koncentracija brojnih jedinjenja. Da li ova jedinjenja i njihovi nivoi prisustva u životnoj sredini zaista utiču na živi svet, treba da pokažu ekotoksikološke analize i procene rizika –ali isključivo na osnovu rezultata monitoringa. U poslednjih deset godina velika pažnja posvećena je instrumentima koji kombinuju hromatografiju i masenu spektrometriju visoke rezolucije (HRMS), povezanim sa moćnim računarima i specijalizovanim softverima, koji omogućavaju prikupljanje i brzu obradu ogromnih količina digitalnih HRMS podataka. Ovim pristupom se može dobiti uvid u istovremeno prisustvo velikog broja supstanci prisutnih u životnoj sredini. S obzirom da ne postoji način identifikacije svih prisutnih supstanci u jednom uzorku, zbog ograničenja koje nameću pojedinački koraci analitičkog procesa, pristup zasnovan na HRMS podacima omogućava do sada najširi i najdetaljniji uvid u hemijski status uzoraka iz životne sredine. Konvencionalni analitički pristupi zasnivaju se na veoma osetljivim, ali ograničenim metodama koje ciljano ispituju unapred odabrani set hemikalija, obično uz primenu instrumenata na bazi masenih spektrometara manje rezolucije od HRMS, pri čemu sve druge supstance prisutne u uzorku, koje su van tog skupa, ostaju nezabeležene ine postoji mogućnosti njihove naknadne identifikacije u jednom snimljenim MS podacima. Suprotno tome, kod HRMS instrumenata i pratećih softverskih alata, podaci o supstancama u uzorku se digitalno arhiviraju, što predstavlja i način „čuvanja“ uzoraka vode što inače nije fizički moguće. Jednom snimljeni i arhivirani HRMS podaci mogu biti podvrgnuti naknadnoj obradi i novoj interpretaciji u svetlu savremenih saznanja. Digitalni HRMS podaci prikupljeni tokom trajanja projekta biće analizirani u saradnji sa kolegama iz CSICIDAEA. Repozitorijum tih podataka biće izvor dragocenih analitičkih informacija za naredne projekte i umrežavanje Tehnološkog fakulteta Novi Sad, doprinoseći međunarodnim naporima za unapređenje stanja voda, što je usko povezano sa održivim korišćenjem vodnih resursa i zaštitom biodiverziteta. Prof. Nataša Đurišić-Mladenović U okviru projekta TwiNSol-CECs, koji koordinira Tehnološki fakultet Novi Sad, Srbija, nabavljen je moćan računar i specijalizovani softver za obradu HRMS podataka, čime je nadograđen postojeći instrument na bazi tečnog hromatografa povezanog sa HRMS. Ova nadogradnja omogućava tzv. široko ciljanu i analizu pretpostavljeno prisustvnih (engl. suspect screening) jedinjenja i ispitivanje prisustva brojnih EZS u uzorcima vode Uz podršku kolega iz Instituta za procenu stanja životne sredine i istraživanje voda Nacionalnog istraživačkog saveta Španije (CSIC-IDAEA) iz Barselone, Španija, projekat TwiNSol-CECs donosi nove podatke o hemijskom statusu odabranih uzoraka površinskih voda iz Srbije, uključujući ione dobijene suspect screening analizom. Tako dobijeni digitalni otisak konkretnog uzorka iz određenog vremena i mesta omogućava prostorno i vremensko poređenje hemijskog statusa uzoraka vode i iz drugih deloba životne sredine. U skladu sa najnovijim principima Otvorene nauke, koji se posebno promovišu u okviru programa Horizont Evropa, HRMS podaci čuvani u pouzdanim repozitorijumima sa otvorenim pristupom mogu se posmatrati kao dugoročna arhiva dragocenih informacija, značajna za multidisciplinarnu i međunarodnu saradnju u cilju novog znanja o zagađenju životne sredine i s njim povezanim rizicima. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Tekst predstavlja prilagođeni prevod članka dostupnog na: https://www.linkedin.com/pulse/advances-monitoring-unregulatedcontaminants-twinsol-cecss9gbf/?trackingId=15DwZjvoTxysIxxRzC5s0A%3D%3D Mikroplastika - makro problem kojim se bavi TwiNSol-CECs U poslednje vreme, mikroplastika je postala jedan od značajnih globalnih problema zagađenja životne sredine zbog potencijalnog rizika po ljudsko zdravlje i organizme. Ovi rizici još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, ali zbog sveprisutnosti mikroplastike u svakodnevnom životu jasno je da nešto mora da se preduzme. Da bismo mogli da rešimo problem, prvo moramo da znamo koliko i kakve mikroplastike ima i gde se sve nalazi, a to još uvek nije lako utvrditi. Mikroplastika se može detektovati u svim elementima životne sredine, moru, slatkim vodama, zemljištu, kao i u hrani i vodi za piće,što doprinosi trajnom zagađenju naših ekosistema različitim regulisanim i neregulisanim supstancama, poznatim kao emergentna zagađujuća jedinjenja (Compounds of Emerging Concern, CECs). Pored toga, neke vrste mikroplastike se mogu razgraditi do perzistentnih, kancerogenih jedinjenja, a akumulacijom u digestivnom traktu vodenih organizama mikroplastika ulazi u lanac ishrane. Međutim, ne predstavlja samo mikroplastika pretnju za ljudsko zdravlje, već i funkcionalni dodaci mikroplastici (npr. ftalatni esteri) i druge organske i neorganske supstance koje se mogu adsorbovati na mikroplastiku. Budimo iskreni, svi volimo da idemo u kupovinu. Koliko odeće imate u svom u ormaru? Da li ste znali da je glavni izvor sitnih čestica plastike, tzv. mikroplastike (MP), u komunalnim otpadnim vodama zapravo pranje veša umašini? Tokom samo jednog pranja 6 kg odeće od poliestera (PEST) i pamuka oslobađa se više od 100 000 vlakana. Nažalost, tekstil nije glavni izvor mikroplastike u životnoj sredini. Veća količina mikroplastike se nenamerno ispušta tokom korišćenja boja, guma i peleta (malih komadića sirovog materijala za proizvodnju plastičnih proizvoda). U Evropskoj uniji se godišnje uživotnu sredinu nenamerno ispusti količina mikroplastike koja bi mogla da ispuni 200 do 600 olimpijskih bazena. Prema procenama, globalna količina mikroplastike koja se ispušta godišnje iznosi oko 200 grama po osobi, što je jednako težini od oko 40 plastičnih kesa. Mikroplastika se ne može u potpunosti ukloniti u konvencionalnim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), osim one koja se zadržava u mulju iz kanalizacije. Čak i kada se zadrži u mulju, polovina ipak može dospeti uživotnu sredinu kroz potencijalnu primenu mulja kao đubriva u poljoprivredi. Mikroplastika koja se nije zadržala u mulju ulazi u vodene sisteme, uglavnom u površinske vode. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Zahvaljujući projektu TwiNSol-CECs omogućeno je unapređenje postojećeg instrumenta zasnovanog na gasnoj hromatografiji sa masenom spektrometrijom (GC/MS) na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, čime je proširen spektar monitoringa zagađujućih supstanci životne sredine i omogućena kvalitativna analiza mikroplastike pomoću novo instalirane pirolitičke jedinice (Pyr-GC/MS). Uz podršku uglednog projektnog partnera - Instituta za procenu stanja životne sredine i istraživanje voda Nacionalnog istraživačkog saveta Španije (CSIC-IDAEA) iz Barselone, organizovane su obuke u vezi sa uzorkovanjem, pripremom uzoraka i analizom mikroplastike u uzorcima vode korišćenjem Pyr-GC/MS metode. Međutim,to nije kraj mogućnostima koje je otvorilo ovo unapređenje. Pyr-GC/MS predstavlja i vredan alat za karakterizaciju širokog spektra polimera i kompozitnih materijala, uključujući biopolimere, ali i različite materijale bazirane na biomasi, kao što su biougalj i hidrougalj, koji su takođe uključeni u projekat TwiNSol-CECs kroz deo istraživanjaposvećen primeni biomaterijala u procesima uklanjanja emergentnih zagađujućih supstanci iz vode. Trenutno, u Evropskoj Uniji ne postoji sveobuhvatni zakon kojim se reguliše prisustvo mikroplastike u životnoj sredini. Akcioni plan za nultu stopu zagađenja (Zero Pollution Action Plan)iz 2021. godine ima za cilj smanjenje emisije mikroplastike u životnu sredinu za 30%do 2030. godine u okviru Evropskog zelenog dogovora. U septembru 2023. godine, Evropska komisija usvojila je Uredbu 2023/2055 o postepenom ukidanju primene mikroplastike koja se namerno dodaje u neke proizvode. Fokus je trenutno na zabrani korišćenja mikroplastike u proizvodima kao što su mikrokuglice u kozmetičkim proizvodima, punila za veštačke travnjake, đubriva, sredstva za zaštitu bilja i slično,što ukupno čini oko 145 000 tona mikroplastike godišnje u EU/EEA. dr Dragana Lukić, docent dr Igor Antić, naučni saradnik Za efikasnu borbu protiv zagađenja mikroplastikom potrebno je prikupljanje dodatnih podataka o nivou mikroplastike u životnoj sredini i potencijalnim efektima na ljudsko zdravlje, dok je za praćenje napretka i procenu efikasnosti preduzetih mera vrlo važan pojačan monitoring emisija. Naravno, za rešavanje ovakvog problema neophodna su nova naučna otkrića i primenljiva inovativna rešenja. A. Abreu, M.L. Pedrotti, Microplastics in the oceans: the solutions lie on land, Field Actions Science Reports 19,2019. http://journals.openedition.org/factsreports/5290 Međutim, identifikacija, kvantifikacija i karakterizacija mikroplastike različitog sastava, oblika i veličine predstavlja veliki izazov. Upravo zato se radi na usavršavanju postojećih metoda koje mogu da detektuju još sitnije čestice i istovremeno smanje mogućnost greške u prepoznavanju drugih čestica kao plastike. Karakterizacija mikroplastike (identifikacija i kvantifikacija) zahteva upotrebu osetljivih analitičkih metoda, a u zavisnosti od ciljeva istraživanja, potrebne informacije mogu uključivati tip polimera, veličinu, oblik, broj čestica i masu mikroplastike. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Tekst predstavlja prilagođeni prevod članka dostupnog na: https://www.linkedin.com/pulse/microplastics-macro-problemtackled-twinsol-cecs-twinsol-cecspjqoc/?trackingId=15DwZjvoTxysIxxRzC5s0A%3D%3D Napredne strategije prečišćavanja voda: Membranski procesi za uklanjanje emergentnih zagađujućih supstanci Konvencionalne metode prečišćavanja otpadnih voda nisu dovoljno efikasne da uklone različite mikropolutante koji predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje. Kao rezultat toga, takve supstance se često detektuju u različitim vodenim sredinama. Toga su napredne tehnologije prečišćavanja voda, poput nanofiltracije, neophodne da bi se eliminisale zagađujuće supstance poput farmaceutskih proizvoda, pesticida, jedinjenja koja ometaju endokrini sistem, mikroplastike i druge. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Tokom proteklih decenija, široka upotreba farmaceutskih proizvoda, proizvoda za ličnu negu, pesticida i sličnih supstanci - često bez adekvatnog tretmana otpadnih tokova i kontrole njihovog prisustva uživotnoj sredini - dovela je do povećanja koncentracija takozvanih emergentnih zagađujućih supstanci (Contaminants of Emerging Concern, CECs) uživotnoj sredini, a posebno u vodama. Emergentne zagađujuće supstance su privukle značajnu pažnju naučnih krugova i donosioca odluka u razvijenim zemljama širom sveta zbog svojih potencijalnih negativnih efekata na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Dokazi akumulirani tokom proteklih decenija u vezi sa čestim prisustvom ovih zagađujućih supstanci u otpadnim vodama, efluentima iz pogona za prečišćavanje otpadnih voda, površinskim vodama, podzemnim vodama, pa čak i vodi za piće,naglašavaju ograničenja konvencionalnih metoda prečišćavanja otpadnih voda i potrebu za iznalaženjem naprednijih rešenja. S obzirom na kritični značaj vode, nanofiltracija i reverzna osmoza pojavile su se kao obećavajuće tehnologije za uklanjanje mikropolutanata i poboljšanje kvaliteta voda. Prečišćavanje voda upotrebom membrana prvenstveno se oslanja na sposobnost membrana da razdvoje molekule na osnovu veličine, ali i drugim molekularnim svojstvima jedinjenja. Pošto većina emergentnih zagađujućih supstanci spada u opseg molekulskih veličina od 200-500 Da, a membrane za nanofiltraciju obično imaju graničnu vrednost molekulske mase između 200 i 1000 Da, nanofiltracija je identifikovana i dokazana kao efikasan pristup za njihovo uklanjanje. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Tekst predstavlja prilagođeni prevod članka dostupnog na: https://www.linkedin.com/pulse/advanced-water-treatmentstrategies-membrane-emerging-twinsol-cecsrmp8e/?trackingId=15DwZjvoTxysIxxRzC5s0A%3D%3D U okviru projekta TwiNSol-CECs, oprema za membransku filtraciju je kupljena i instalirana na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Ova oprema omogućava istraživačima na Fakultetu Sadu da odrede efikasnost različitih procesa filtracije, kao što su nanofiltracija i reverzna osmoza. Poređenje različitih membranskih materijala, graničnih vrednosti molekulske veličine, kao i operativnih parametara i svojstava vodenog rastvora, omogućava određivanje najefikasnijih membrana i uslova za uklanjanje različitih pesticida, farmaceutski aktivnih supstanci i perfluoroalkilnih supstanci. Uz pomoć ipodršku kolega sa NOVA Univerziteta u Lisabonu, istraživači sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad dodatno proširuju svoje znanje o membranskim filtracijama i tretmanima vode. Takva istraživanja mogu se dalje koristiti za iznalaženje potencijalnih rešenja za tretmane vode u mnogo većim razmerama. Stoga je, pored kupljene laboratorijske opreme za “dead-end”membransku filtraciju, projektni tim na Tehnološkom fakultetu Novi Sad razvio specifičnu nadogradnju postojeće pilot opreme za ultrafiltraciju koja sada radi zajedno sa modulom za nanofiltraciju. Ova nadogradnja omogućava našem timu da testira i obrađuje uzorke vode u relevantnom i operativnom okruženju. Zajedno sa novostečenim znanjem iz svetski poznatog centra izvrsnosti u oblasti membranskih procesa sa NOVA Univerziteta u Lisabonu, projekat TwiNSol-CEC omogućava dalja rešenja za postojeće ibuduće izazove u procesima prečišćavanja vode, doprinoseći tako naporima za poboljšanje kvaliteta vode. Prof. Zita Šereš i doc. dr Nikola Maravić Primena nanofiltracije u procesima prečišćavanja vode već je pokazala obećavajuće rezultate, sa efikasnošću uklanjanja koja prelazi 90% za razne štetne supstance u različitim vodenim uzorcima. Međutim,da bi se omogućila primena u industrijskim razmerama, potrebna su dalja istraživanja, posebno kako bi se utvrdili najefikasniji, isplativiji i održivi radni parametri procesa, uslovi rastvorenih materija i karakteristike membrana za uklanjanje emergentnih zagađujućih jedinjenja. U borbi protiv zagađenja voda: napredni oksidacioni procesi protiv emergentnih zagađujućih supstanci Veliki broj štetnih organskih mikropolutanata u ispuštenim otpadnim vodama, čak i nakon njihovog prečišćavanja, predstavlja rizik za ekosisteme i ljudsko zdravlje. Unapređeni oksidacioni procesi (Advanced Oxidation Processes - AOP)nude moćno rešenje,koristeći slobodne radikale za razgradnju ovih zagađujućih supstanci. Istraživači iz Srbije i Portugala, kroz projekat TwiNSol-CECs, rade na inovativnim AOP tehnologijama kako bi voda bila (hemijski) bezbednija za buduće generacije. Obezbeđivanje dovoljnih količina zdravstveno bezbedne vode za piće je imperativ u 21. veku. Prisustvo organskih mikropolutanata (kao što su pesticidi, farmaceutski aktivna jedinjenja, proizvodi za ličnu negu, aditivi, plastifikatori itd.) u resursima vode za piće komplikuje njenu pripremu, jer ova jedinjenja uglavnom zaostaju u ispuštenim otpadnim vodama nakon konvencionalnih procesa prečišćavanja. Dakle, ove zagađujuće supstance često dospevaju u prirodne vode ispuštanjem komunalnih i industrijskih otpadnih tokova, putem gradskih otpadnih voda i procednih voda sa poljoprivrednog zemljišta i deponija itd. Mogu negativno uticati na biodiverzitet, narušavajući život vodenih organizama, dovodeći čak ido promena u genetskim svojstvima organizama usled dugotrajnog izlaganja određenim supstancama. Iako ova jedinjenja često imaju potencijalan negativan uticaj na zdravlje, većina još uvek nije regulisana niti kontrolisana u životnoj sredini, i često se nazivaju emergentne zagađujuće materije (Contaminants of Emerging Concern - CECs). Rešavanje problema prisustva emergentnih zagađujućih supstanci u vodi zahteva integrisane pristupe i sveobuhvatne mere. To uključuje poboljšanje procesa prerade površinskih iprečišćavanja otpadnih voda, kako bi se ove zagađujuće supstance uklonile i sprečile da dospevaju u kontakt sa organizmima, sprovođenje strožijih propisa upravljanja otpadnim tokovima i kontrole nad postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda i industrijom radi smanjenja emisija organskih mikropolutanata, kao i podizanje svesti o štetnosti ovih supstanci. Napredne tehnologije za prečišćavanje vode, kao što su AOP procesi, igraju ključnu ulogu u efikasnom uklanjanju organskih zagađujućih supstanci iz vode. Ovi procesi se zasnivaju na stvaranju slobodnih radikala, visoko reaktivnih isnažnih oksidirajućih vrsta, koje učestvuju u razgradnji organskih polutanata. AOP procese su prvi precizno definisali Glejz i saradnici (Ozone: Sci. Eng. 9 (1987) 335) kao procese prečišćavanja vode koji se izvode na sobnoj temperaturi i normalnom pritisku radi razgradnje organskih i nebiorazgradljivih zagađujućih supstanci. Prvi AOP bio je Fentonov proces, koji je razvijen krajem 19. veka, a zasnivao se na upotrebi rastvora Fe2+ soli i vodonik-peroksida za uklanjanje postojanih organskih polutanata iz vode. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Od kada su AOP prvi put definisani, ova oblast je doživela brz razvoj kako u teoriji tako i u primeni. Utvrđeno je da se stvaranje slobodnih radikala, a samim tim i efikasnost procesa oksidacije, može značajno poboljšati dodavanjem drugih oksidacionih sredstava (naprimer, ozona), UV zračenja ili sunčeve svetlosti, ili kombinovanjem Fentonove tehnike sa elektrohemijskim reakcijama, što je dovelo do razvoja novih tipova AOP procesa. Do sada su hemijski procesi (zasnovani na Fentonovoj reakciji i perokson procesu), fotohemijski AOP (fotoliza H2O2i O3, foto-Fentonov proces (H2O2/Fe2+/UV) i heterogena fotokataliza (TiO2/UV)), sonohemijski AOP i elektrohemijski AOP, bili predmet opsežnog istraživanja. Efikasnost procesa oksidacije zavisi od nekoliko faktora (uključujući dozu oksidacionog sredstva, vrstu fotokatalizatora, koncentraciju organskih zagađujućih supstanci, vreme reakcije, pH vrednost itd.), stoga, optimizacija ovih parametara može značajno poboljšati efikasnost procesa. Fotohemijski AOP procesi su dobili sve veću pažnju zbog toga što su jednostavni, relativno jeftini i generalno efikasniji od hemijskih AOP procesa. Ovi procesi istovremeno postižu dezinfekciju i uklanjanje zagađujućih supstanci iz vode. S druge strane, zbog relativno visokih troškova primene, AOP nisu komercijalno korišćeni u velikim razmerama čak ni do danas, posebno u zemljama u razvoju. Ipak, njihova visoka efikasnost u uklanjanju zagađujućih supstanci iz vode čini AOP popularnom tehnikom u tercijarnom/kvaternarnom tretmanu vode. Istraživanja usmerena na optimizaciju parametara procesa i razumevanje mehanizama reakcije doprineće daljem napretku u ovoj oblasti, omogućavajući razvoj održivijih metoda za tretman vode zagađene ovim supstancama. U okviru projekta TwiNSol-CECs, koji koordinira Tehnološki fakultet Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu, u saradnji sa NOVA Univerzitetom iz Lisabona, Portugalija, istražuju se inovativni napredni procesi za prečišćavanje otpadne vode, sa posebnim fokusom na uklanjanje emergentnih zagađujućih supstanci. Kao dodatna vrednost projekta, razvija se suspect screening analiza u partnerstvu sa Institutom za procenu stanja životne sredine i istraživanje voda Nacionalnog istraživačkom saveta Španije (CSIC-IDAEA), čime se dodatno poboljšava projektni uticaj sagledavanjem transformacionih proizvoda u vodi tretiranoj AOP procesom. Naime, ova vrsta analize igra ključnu ulogu u određivanju da li procesi oksidacije razgrađuju polutante u bezopasna jedinjenja ili ih transformišu ujoš toksičnije nusproizvode. Ovo je neophodno za optimizaciju AOP procesa i njihovu bezbednu i efikasnosnu implementaciju u procese prečišćavanja otpadnih voda. Unapređenjem AOP tehnologija i usavršavanjem metoda analiza emergentnih zagađujućih supstanci i njihovih transformacionih proizvoda, projekat TwiNSol-CECs daje značajan doprinos obezbeđivanju vodnih resursa za sadašnje ibuduće generacije. dr Mirjana Petronijević, viši naučni saradnik Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Tekst predstavlja prilagođeni prevod članka dostupnog na: https://www.linkedin.com/pulse/fighting-water-pollution-howadvanced-oxidation-tackle-cecsbbm1c/?trackingId=15DwZjvoTxysIxxRzC5s0A%3D%3D Osnaživanje upravljanja istraživanjima ijačanje institucionalnih kapaciteta Primarni cilj projekta TwiNSol-CECs jeste integracija Tehnološkog fakulteta Novi Sad u mreže izvrsnosti sa vodećim evropskim institucijama u oblasti istraživanja životne sredine – prvenstveno kroz analizu i uklanjanje emrgentnih zagađujućih supstanci (Contaminants of Emerging Concern - CECs)iz vode. Ova integracija ima za cilj da Tehnološki fakultet Novi Sad, iz nacionalno priznate institucije, preraste u instituciju od međunarodnog značaja za tranziciju ka nultom zagađenju. Konkretan doprinos projekta TwiNSol-CECs u ovom pogledu jeste prenos znanja i ekspertize sa prestižnih partnerskih institucija –NOVA Univerziteta iz Lisabona i CSIC-IDAEA iz Barselone –na Tehnološki fakultet Novi Sad. Kancelarije za međunarodnu saradnju u ovim institucijama imale su značajnu ulogu u njihovim prestižnim naučnim postignućima. Posebno, kroz više sastanaka sa kancelarijom IRIS (Innovation Research and Impact Strategy)na Fakultetu za nauku i tehnologiju NOVA Univerziteta u Lisabonu, članovi tima TwiNSolCECs sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad stekli su dragocena saznanja o funkcionisanju takvih kancelarija. Jedan od ključnih ciljeva projekta jeste unapređenje naučnih iistraživačkih kapaciteta Tehnološkog fakulteta Novi Sad, do nivoa koji mogu značajno da doprinosu globalnim istraživačkim naporima, ali i napredak u individualnim karijerama istraživača Fakulteta. Ključni korak ka ovom cilju jeste formiranje posebne jedinice za upravljanje i administraciju istraživačkih projekata na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, sa primarnim fokusom na učešću institucije u programu Horizont Evropa, najvećem evropskom programu za podršku istraživanju i inovacijama u državama članicama EU ipridruženim zemljama. Ova jedinica će igrati ključnu ulogu u povezivanju istraživača i institucije sa međunarodnim mrežama izvrsnosti, pružajući ključnu podršku u pripremi isprovođenju projekata u okviru programa Horizont Evropa. Kroz razmenu znanja i kontinuiranu izgradnju kapaciteta, očekuje se da će jedinica ojačati poziciju Fakulteta na nacionalnoj i međunarodnoj istraživačkoj sceni. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Efikasno upravljanje istraživanjima isnažni institucionalni kapaciteti ključni su za naučnu izvrsnost i međunarodnu naučnu saradnju. U okviru projekta TwiNSol-CECs, Tehnološki fakultet Novi Sad unapređuje svoj istraživački potencijal kroz razvoj održivog okvira za upravljanje istraživačkim inicijativama putem razmene znanja sa vodećim istraživačkim institucijama kao što su NOVA Univerzitet u Lisabonu i Institut za procenu stanja životne sredine i istraživanje voda Nacionalnog istraživačkog saveta Španije (CSIC-IDAEA). Unapređenje metoda analize i uvođenje novih tehnologija za uklanjanje zagađujućih supstanci prvenstveno iz vode od ključnog su značaja za zaštitu ljudskog zdravlja i prirodnih resursa. Ove aktivnosti usklađene su sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora u okviru tranzicije Evropske unije (EU) ka sredini bez zagađenja i toksičnih supstanci. Očuvanje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta,zaštita izvorišta pijaće vode, promocija očuvanja voda i smanjenje zagađenja od “izvora do slavine”, predstavljaju prioritetne aktivnosti Strategije EU za Dunavski region. Zakon o vodama Republike Srbije usklađen je sa relevantnim direktivama EU, naglašavajući značaj zaštite životne sredine na izvoru i praćenja emisija. Finansira Evropska unija. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora(a) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije EU. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva. Osoblje IRIS kancelarije ih je upoznalo sa širokim spektrom usluga podrške koje su dostupne istraživačima na NOVA Fakultetu za nauku i tehnologiju, uključujući obuke za razvoj transverzalnih (“mekih”) veština, konsultacije u vezi sa zaštitom intelektualne svojine i patentima, informacije o nacionalnim i međunarodnim izvorima finansiranja, otvorene baze podataka o naučnim dostignućima i drugo. Tekst predstavlja prilagođeni prevod članka dostupnog na: https://www.linkedin.com/pulse/empowering-researchmanagement-strengthening-twinsol-cecsfpo9f/?trackingId=15DwZjvoTxysIxxRzC5s0A%3D%3D Saradnja sa kancelarijom IRIS kroz projekat TwiNSol-CECs doprinela je oblikovanju vizije za strukturiranje jedinice za upravljanje i administraciju istraživačkih projekata na Tehnološkom fakultetu Novi Sad. Dugoročni cilj jeste kreiranje kancelarije koja će pružati sveobuhvatnu podršku istraživačkim aktivnostima na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, dodatno jačajući poziciju fakulteta kao konkurentnog aktera u globalnim naučnim naporima i podstičući napredak ka održivoj iživotnoj sredini bez zagađenja. Prof. Biljana Pajin i prof. Nataša Đurišić-Mladenović