КЉУЧНЕ ИЗВОРНЕ НАДЛЕЖНОСТИ СРПСКИХ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА

113 UDK: 352:005.336.2]:624(497.11) UDK: 332.334.2:69(497.11) UDK: 711.4(497.11) DOI: 10.5281/zenodo.18043705 Др Дејан Вучетић,* Редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Нишу, Република Србија КЉУЧНЕ ИЗВОРНЕ НАДЛЕЖНОСТИ СРПСКИХ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА** Апстракт: Рад анализира најважније послове јединица локалне самоуправе у Републици Србији у области грађевинарства и локалне инфраструктуре. Аутор указујe на системски проблем непрецизног разграничења између изворних и поверених послова локалних самоуправа, што ствара правну несигурност и проблеме у пракси. Тежиште рада је на идентификацији и анализи кључних изворних надлежности: просторног и урбанистичког планирања, уређивања грађевинског земљишта, утврђивања зона и намене објеката, као и постављања привремених објеката. Закључује се да ови инструменти омогућавају локалним властима да стратешки управљају просторним ресурсима и директно утичу на економски и урбани развој своје заједнице. Кључне речи: локална самоуправа, изворне надлежности, грађевинарство, просторно планирање, грађевинско земљиште. 1. Увод Органи локалне самоуправе имају изворне (сопствене) надлежности које су им гарантоване Уставом и законом (Милков, 2016: 144). У вршењу тих послова они поседују већи степен самосталности, јер над њиховим обављањем централни органи (министарства) немају хијерархијска овлашћења, већ само овлашћења изричито предвиђена законом (Милков, 2016: 72). Када су у питању општи правни акти локалних * [email protected], ORCID ID 0000-0002-9140-5251. ** Рад је резултат истраживања на пројекту „Одговорност у правном и друштвеном контексту”, који финансира Правни факултет Универзитета у Нишу, у периоду 2021–2025. година. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 114 самоуправа, из изворног делокруга, Влада Србији има посебно овлашћење да обустави њихово извршење, ако сматра да су несагласни Уставу или закону. А министарство надлежно за послове локалне самоуправе требало би да покрене поступак за оцену њихове уставности и законитости (Милков, 2016: 38, 159). Са друге стране, када су поверени послови у питању, држава их законом поверава из одређених ресора локалним самоуправама (Милков, 2016: 148-149). У тим ситуацијама, органи локалних самоуправа делују у име и за рачун државе (Милков 2016: 62). Тада органи управе републике (пре свега министарства) имају надзорна овлашћења над радом органа јединица локалне самоуправе у вршењу поверених послова. То је пре свега управни (инспекцијски) надзор над радом органа локалне самоуправе, као једно опште овлашћење. Али ту су и посебна овлашћења у вези са вршењем поверених послова, попут покретања поступка оцене законитости општих аката односно да укини или поништи појединачни акт (Милков 2016: 39, 160) Међутим, како се наводи у Програму за реформу система локалне самоуправе у Републици Србији за период од 2021. до 2025. године постоји системски проблем у разграничавању изворних и поверених послова локалних самоуправа у Србији.1 Наиме, поједини тзв. секторски закони, којима се јединицама локалне самоуправе, преносе послови у обављање, (Димитријевић, Лончар, Вучетић, 2020, 174-175), не регулишу да ли су поједини послови у изворном или повереном делокругу.2 Као пример нејасноће, према наведеном Програму, може се навести област оглашавања на отвореним површинама, која је регулисана са два закона, Законом о путевима3 и Законом о оглашавању4. У једном од та два закона је надзор одређен као изворна, а у другом као поверена надлежност.5 Најважнији, иако не и једини критеријум за одређивање правне природе неког посла јединице локалне самоуправе као изворног или повереног јесте критеријум другостепеног органа. Према том критеријуму, ако је другостепени орган градско или општинско веће посао би требало да припада кругу изворних. А ако је орган вишег степена покрајински или републички орган управе онда је то поверени посао. У 1 Програм за реформу система локалне самоуправе у Републици Србији за период од 2021. до 2025. године, Сл. гласник РС, 73/21, стр. 20. 2 Исто. 3 Закон о путевима, Сл. гласник РС, 41/18, 95/18 – др. закон, 92/23 - др. закон. 4 Закон о оглашавању, Сл. гласник РС, 6/16, 52/19 - др. закон. 5 Исто. Д. Вучетић | стр. 113-128 115 овој другој ситуацији однос између републичких министарстава, или покрајинских управа, и општина односно градова имају карактер вертикалних односа, које, начелно карактерише подразумевана надређеност, односно подређеност (Милков, 2016: 191). Међутим, иако је критеријум другостепеног органа, да тако кажемо, најпогоднији за утврђивање природе посла јединице локалне самоуправе, ставови појединих министарстава се у пракси разликују по том питању. Нека министарства тај критеријум не прихватају као опредељујући.6 Нејасноће у вези са природом појединих послова које обављају јединице локалне самоуправе могу имати више различитих последица. Прве су финансијске природе. Наиме, ако је реч о повереним пословима, за њихово вршење наплаћује се републичка административна такса, а ако је изворни прописује се и наплаћује локална административна такса или друге надокнаде.7 Како се наводи у Програму: „Један број изворних надлежности је некомплетан или пре-комерно условљен ограничавајућим формалним законским решењима. Развој локалне демократије тражи да локалне власти имају што је више могуће заокружену област послова у сопственој надлежности, којима управљају под сопственом одговорношћу према грађанима локалне заједнице. Такође, у пракси се и обим послова који су пренети или поверени ЈЛС значајно разликује по управним областима, односно постоје области у којима су поверени значајни послови, као и оне у којима то није случај, иако су по својој природи сличне првима. Као сликовит пример могу се навести различита решења (обим контроле) приликом поверавања послова инспекцијског надзора у области туристичке инспекције, односно тржишне инспекције. Наиме, Законом о угоститељству ЈЛС се поверава инспекцијски надзор, између осталог, над истицањем и поштовањем прописаног радног времена у угоститељском објекту (поверени посао), док је истицање пословног имена задржано у надлежности републичке туристичке инспекције. Са друге стране, Закон о трговини такође поверава ЈЛС вршење инспекцијског надзора над истицањем радног времена, али и пословног имена (и других података које трговац истиче у складу са законом).“8 У наставку рада покушавамо да одговоримо на питање које су изворне надлежности српских јединица локане самоуправе у области грађевинарства. Том приликом руководићемо се пре свега примарним изворима тј. прописима у овом ресору управне делатности. Након тога 7 Исто. 8 Исто. 6 Програм за реформу..., Сл. гласник РС, 73/21, стр. 20. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 116 смо се руководили Јединственим пописом послова на локалном нивоу власти, који је у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина Србије, локалним самоуправама и органима државне управе израдило Министарство државне управе и локалне самоуправе још 2019. године, а за чију израду је развијена и коришћена посебна методологија (МДУЛС, 2019). 2. Стратешко управљање имовином и просторним развојем Управљање имовином, израда докумената јавних политика (стратегије, програми, планови развоја и др.) и уређење комуналних делатности неопходан су правни и организациони оквир за било коју инфраструктурну делатност. Управљање имовином је по први пут експлицитно истакнуто као надлежност јединица локалне самоуправе у Србији у Закону о локалној самоуправи 2007. године (Вучетић, Димитријевић 2013: 340). Од тада до данас, заиста је импозантно колико велики пут је пређен. Као што смо пре дванаест година написали: „Сврха ове мере била би да се локалне самоуправе са одговарајућим институционалним и кадровским капацитетима више ангажују, јер су оне најбоље позициониране за ефикасно стављање неискоришћених ресурса грађевинског земљишта у продуктивну функцију. Градови и општине, имајући у виду њихове надлежности у погледу просторног и урбанистичког планирања и уређивања грађевинског земљишта, имају кључну позицију и највећи интерес да обезбеде оптимално коришћење тог… потенцијала.“ (Вучетић, Димитријевић, 2013: 340-341) Правилно регулисано стратешко управљање имовином омогућава јединицама локалне самоуправе да на системски начин, имајући у виду своју будућност, планирају, организују и контролишу коришћење свог најважнијег ресурса – простора! Кључни послови градова и општина који стварају предуслове за реализацију инфраструктурних пројеката дефинисани су првенствено Законом о локалној самоуправи.9 Исправно дефинисани, они омогућавају локалним властима да ефикасно управљају локалним ресурсима и усмеравају свој развој у складу са најбољим интересом грађана своје заједнице. Јединице локалне самоуправе овлашћене су да управљају својом имовином у складу са законом.10 Ово укључује располагање грађевинским земљи9 Закон о локалној самоуправи, Сл. гласник РС, 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18, 111/21 – др. закон. 10 Чл. 15 и 20. тач. 13. Закона о локалној самоуправи, Сл. гласник РС, 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18, 111/21 – др. закон. Д. Вучетић | стр. 113-128 117 штем што је основни предуслов за реализацију инвестиционих пројеката. Скупштина сваке јединице локалне самоуправе усваја кључна развојна документа, у складу са одговарајућим законом,11 као што су просторни и урбанистички план, програм развоја јединице локалне самоуправе, те стратешки план локалног економског развоја.12 Просторни и урбанистички планови, у складу са Законом о планирању и изградњи,13 дефинишу намену површина и правила уређења и изградње, док програм/план развоја и стратешки документи локалног економског развоја утврђују приоритете и смернице развоја локалне самоуправе. Јединице локалне самоуправе, преко својих органа, уређују и обезбеђују обављање и развој комуналних делатности, локалног превоза, коришћење грађевинског земљишта и пословног простора.14 Ова надлежност, додатно разрађена Законом о комуналним делатностима15 и другим секторским прописима, представља правни основ за доношење општинских и градских одлука којима се детаљно уређују услови за рад виталних инфраструктурних система, као што су водовод, канализација, јавна расвета и управљање комуналним отпадом. Последња група послова је одржавање локалних путева, улица и јавних објеката. Локалне самоуправе се, преко својих органа и у складу са одговарајућим секторским законом,16 старају и о одржавању, те коришћењу локалних путева, улица и других објеката од локалног значаја, чиме се обезбеђује основна саобраћајна повезаност и функционисање локалне заједнице.17 Дакле, у суштини управљање имовином и просторним развојем састоји се од послова везаних за грађевинско земљиште и непокретности, стратешко планирање у тој области, уређења и развоја комуналних делатности и одржавања јавних путева и локалних објеката. 16 Закон о путевима, Сл. гласник РС, 41/18, 95/18 – др. закон, 92/23 – др. закон. 13 Закон о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 14 Чл. 20 ст. 1. т. 2. Закона о локалној самоуправи, Сл. гласник РС, 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18, 111/21 – др. закон. 15 Закон о комуналним делатностима, Сл. гласник РС, 88/11, 104/16, 95/18, 94/24. 17 Члан 20 ст. 1 т. 3 у вези са чл. 24 Закона о локалној самоуправи, Сл. гласник РС, 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18, 111/21 – др. закон. 12 Чл. 20 и 32. тач. 4. и 5. Закона о локалној самоуправи, Сл. гласник РС, 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18, 111/21 – др. закон. 11 Закон о планском систему Републике Србије, Сл. гласник РС, 30/18. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 118 3. Просторно и урбанистичко планирање Просторно и урбанистичко планирање први је корак приликом развоја територије неке јединице локалне самоуправе. Равномеран, усклађен и симетричан развој целокупног подручја може се постићи само стратешким приступом будућој изградњи, заштитом јавног интереса и чувањем природних и културних вредности. Најважнија планска документа усвајају се на скупштини сваке јединице локалне самоуправе, у складу са Законом о планирању и изградњи. На првом месту то је просторни план јединице локалне самоуправе. Он дефинише смернице за развој делатности и намену површина општине или града, као и услове за одрживи и равномеран развој целе локалне самоуправе. Територијални обухват јединице локалне самоуправе је такав да обухвата целу њену територију, и укључује и урбана и рурална подручја, грађевинско и пољопривредно земљиште, шуме, водотокове, инфраструктурне коридоре итд. У питању је оквирни, „кишобран“ документ за целу општину или град, који обезбеђује да развој не буде фрагментаран, по деловима локалне самоуправе, већ да постоји јединствен концепт који обухвата целокупно подручје исте. Његова се структура у текстуалном делу дели на полазне основе и плански део. Док полазне основе дефинишу стратешки оквир кроз правни основ, територијални обухват, принципе, визију и концепцију развоја, плански део их операционализује кроз конкретна решења. Планска решења обухватају вишенаменски приступ организацији простора, укључујући намену земљишта, заштиту природних ресурса и културног наслеђа, дистрибуцију становништва и мреже насеља, као и развој привредних делатности, туризма и инфраструктурних система. Посебан акценат стављен је на механизме имплементације који, поред правила уређења и грађења, садрже смернице за израду урбанистичке документације, приоритетне пројекте и мере за подстицање равномерног територијалног развоја, чиме се осигурава функционална веза између стратешког планирања и непосредне реализације планираног на подручју јединице локалне самоуправе.18 Урбанистички планови, који детаљније разрађују решења из просторних планова, обухватају генерални урбанистички план, план генералне регулације и план детаљне регулације.19 План генералне регула18 Члан 6 Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања, Сл. гласник РС, 32/19. 19 Чл. 11, 23–28 Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. Д. Вучетић | стр. 113-128 119 ције и план детаљне регулације представљају основне инструменте за непосредно спровођење правила уређења и грађења на појединим деловима територије локалне самоуправе. 3.1. Поступак израде планова Процес доношења планских докумената укључује низ обавеза које локална самоуправа мора да испуни како би се обезбедила транспарентност, стручност и учешће јавности. Целокупним поступком координира тзв. носилац израде плана, што је у конкретном случају локална самоуправа. Она је дужна да у свом саставу одреди организациону јединицу која спроводи целу процедуру „у поступцима припреме и праћења израде планских докумената“ (припрема, одлука о изради, израда/уступање, стручна контрола, рани јавни увид, јавни увид, доношење и објављивање плана, унос у Централни регистар).20 Централни урбаниста врши координацију израде планова, као председник комисије за планове по функцији.21 Локална самоуправа образује комисију за планове која обавља стручне послове у поступку израде и спровођења планских докумената и даје стручна мишљења.22 Комисија за планове спроводи рани јавни увид како би се јавност упознала са концептом плана у најранијој фази и дала своје сугестије, а стручну контролу нацрта планског документа, која обухвата проверу усклађености са плановима ширег подручја, одлуком о изради и законом, за планска документа јединице локалне самоуправе врши комисија за планове.23 За потребе праћења стања у простору, надлежни орган јединице локалне самоуправе образује локални информациони систем планских докумената, у складу са начелима INSPIRE директиве, у оквиру кога су плански документи доступни јавности у електронском облику.24 23 Чл. 45а, 48 и 49 Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 20 Чл. 47 и 47а Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 22 Члан 52 Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 21 Члан 51 Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 24 Члан 45 Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 120 3.2. Начин реализације планова Након усвајања, планска документа се оперативно спроводе кроз низ поступака које води надлежни орган јединице локалне самоуправе. Информација о локацији је документ који садржи податке о могућностима и ограничењима градње на катастарској парцели, односно на више катастарских парцела, на основу важећег планског документа, и издаје је орган надлежан за издавање локацијских услова, према одлуци о градској односно општинској управи.25 За детаљнију урбанистичку разраду појединих локација, надлежни орган јединице локалне самоуправе за послове урбанизма потврђује урбанистичке пројекте, проверавајући да нису у супротности са планским документима ширег подручја, овим законом и подзаконским актима, у поступку који обухвата и јавну презентацију и стручну контролу од стране комисије за планове.26 Такође, локална самоуправа преко органа надлежног за послове урбанизма потврђује пројекте препарцелације и парцелације, чиме се омогућава формирање грађевинских парцела у складу са планским решењима, а потом орган надлежан за послове државног премера и катастра на основу потврђеног пројекта формира нове катастарске парцеле.27 Када се усвоје планска документа и дефинишу услови за градњу, следи фаза реализације пројеката кроз тзв. обједињену процедуру и издавање грађевинских дозвола,28 али они спадају у поверене послове јединица локалне самоуправе, тако да их нећемо анализирати. 4. Уређивање грађевинског земљишта Следећа по значају била би изворна надлежност уређивања грађевинског земљишта доношењем средњорочних и годишњих про26 Чл. 60–63. Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 25 Члан 53 Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 27 Чл. 65. и 66. Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 28 Чл. 8, 8а–8ђ, 133–147. Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. Д. Вучетић | стр. 113-128 121 грама уређивања грађевинског земљишта. У питању су плански документи којима локална самоуправа планира конкретне активности на припреми и уређивању грађевинског земљишта у средњем року и за сваку буџетску годину. Практично, програм уређења грађевинског земљишта садржи списак инфраструктурних пројеката за изградњу или пројеката комуналне инфраструктуре (путеви, водовод, канализација, јавне површине) које треба унапредити, и начин финансирања тих радова. Као добар пример може се навести програм који је урадио Град Ниш (Градско веће Града Ниша, 2024). У питању је кључни инструмент спровођења инфраструктурне политике на подручју неке локалне заједнице. Док просторни и урбанистички планови одређују шта и где се сме градити, програми уређивања одређују кад и како ће се одређено земљиште комунално опремити и припремити за изградњу. На пример, годишњим програмом се може предвидети изградња саобраћајнице или проширење водоводне мреже у наредној години, нпр. у новој индустријској зони, уз навођење извора финансирања (локални буџет, кредити, доприноси инвеститора и др.). Средњорочним програмом се, са друге стране, постављају приоритети, у смислу које локације ће прво бити инфраструктурно припремане. Општина или град овим програмима усмеравају средства која су претходно прикупиле од накнада и доприноса за грађевинско земљиште у конкретне пројекте, управљајући тако развојем локалне инфраструктуре. Усвајањем ових програма остварује се један од кључних принципа доброг управљања, а то је транспарентност, јер се тако јасно дефинише листа приоритета, што омогућава праћење њихове реализације (Јеринић, Вучетић и Станковић, 2022: 175-205). Овај посао јединица локалне самоуправе непосредно произилази из Закона о планирању и изградњи који прописује да се „уређивање грађевинског земљишта обавља у складу са важећим планским документом према средњорочним и годишњим програмима уређивања које доноси јединица локалне самоуправе“.29 Иако тај закон не прецизира који орган доноси тај документ, природно је закључити да се ради о скупштини општине/ града, јер је у питању изворна надлежност. То потврђује и Закон о локалној самоуправи, који експлицитно као изворну надлежност наводи „доношење програма уређивања грађевинског земљишта“ уз просторни план.30 С обзиром да програме утврђује, доноси и реализује 29 Члан 94. Закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23, 91/25. 30 Члан 32. ст. 1. тачка 5 Закона о локалној самоуправи, Сл. гласник РС, 129/07, 83/14 �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 128 Dejan Vučetić, LL.D., Full Professor, Faculty of Law, University of Niš, Republic of Serbia KEY ORIGINAL COMPETENCIES OF SERBIAN LOCAL SELF-GOVERNMENT UNITS IN THE CONSTRUCTION SECTOR Summary This paper examines the scope and signi�icance of the original competencies of local self-government units in the Republic of Serbia within the construction sector. The initial part of the paper highlights the existing legal ambiguity in distinguishing between original and delegated tasks, particularly in sector-speci�ic laws, such as the Roads Act and the Advertising Act. Using the criterion of the second-instance authority, the author attempts to clearly distinguish these powers. The central part of the paper analyzes four key pillars of local authorities in the �ield of construction: 1) Spatial and urban planning, as the basis for all future development; 2) Construction land development through medium-term and annual programs; 3) Establishing zones and the purpose of facilities, which serves both as a �inancial mechanism (through contributions for land development) and as a planning tool; and 4) Regulation of temporary structures placement. The analysis shows that when local governments exercise full control over planning, operationalizing, and �inancing in these areas, they act as true engines of local community development. The author concludes that strengthening these original competencies is essential for the further decentralization and economic progress of Serbian cities and municipalities. Keywords: local self-government, original competencies, construction, spatial planning, building land.